386
Od detinjstva nas uče da kontrolišemo loše navike, međutim, postoje i neke „loše“ navike koje imaju neočekivano pozitivno dejstvo na naše zdravlje.
Grickanje noktiju
U pitanju je navika koje se teško rešavamo, ali zapravo, ona može biti dobra po nas, tvrdi imunolog Hilari Longhurst.
„Ukoliko vam ruke nisu izuzetno prljave, bakterije na koje nailazimo otkom grickanja noktiju mogu da pospeše rad imunog sistema“, tvrdi ona.
To je zato što imuni sistem ima svoju memoriju i on beleži kako da se izbori sa svakim bacilom i virusom sa kojim se susretne.
Kada se virus ponovo nađe u telu, imuni sistem poseže za svojom memorijom i oslobađa oružje za koje zna da će biti efikasno.
Podrigivanje
Glasan podrig, iako nepristojan, štiti naše telo od štete koju može izazvati stomačna kiselina.
Zvuk koji se tom prilikom proizvodi dolazi od navale gasa koji prolazi kroz ventil u jednjaku.
Ovaj gas formira nekoliko supstanci. Pored vazduha koji gutamo zajedno sa hranom, gas sadrži i ugljen dioksid.
Podrig predstavlja normalan deo varenja i njegovo sprečavanje može izazvati probleme.
„Ukoliko ne podrignete i gas ostane u stomaku, ovo može dovesti do toga da se ventil koji odvaja stomak i jednjak opusti, tako dozvoljavajući stomačnoj kiselini da dođe do jednjaka i izazove gorušicu. Takođe, njegovo sprečavanje može izazvati i bol u centru grudi“, tvrdi dr Nik Rid.
Krckanje zglobovima
Glasan zvuk koji dolazi od krckanja zglobovima nije prijatan svima, međutim, iako zvuči opasno, ono nema nikakav uticaj na zdravlje zglobova. Krckanje zglobovima zapravo može dovesti do njihove povećane fleksibilnosti.
Jedno istraživanje pratilo je dve grupe ljudi i otkrilo da osobe koje krckaju svojim zglobovima imaju podjednako zdrave zglobove kao i osobe koje to ne čine.
Zvuk koji tom prilikom čujemo dolazi iz vazdušnih džepova koji se formiraju u tečnosti koja okružuje svaki zglob, a do njega dolazi kada oni puknu pod pritiskom savijenih zglobova.
Jedenje u krevetu
Uprkos onome što vam je majka govorila kada ste bili mali, jedenje u krevetu, ili bilo kojoj drugoj prijatnoj i opuštajućoj sredini pomaže varenju.
Stres bilo koje vrste može pokvariti varenje, pogotovo ako jedete u žurbi. Povećani nivo stresa može dovesti do llošeg varenja ili nadimanja.
„Najbolje je jesti u opuštenoj atmosferi, a kada smo najviše opušteni? Iako je preporučljivo jesti za stolom i u prijatnom društvu, jedenje u krevetu je podjednako dobra solucija. Jedino je bitno da ne budete pogrbljeni ili u nekoj nezgodnoj pozi pošto to može prignječiti stomak i dovesti do lošeg varenja“, tvrdi dr Rid.
Pljuvanje
Iako je pljuvanje jedna od najgorih navika koju neko može da ima, ono vam može pomoći da lakše dišete.
Kada vežbamo, naša usta i grlo stvaraju više pljuvačke, tvrdi dr Džon Dikinson sa Univerziteta u Kentu.
„Ljudi dišu kroz nos – to ugreva vazduh i čini ga znazno vlažnijim, dozvoljavajući teko telu da lakše i efikasnije apsorbuje kiseonik. Međutim, kada vežbamo, udišemo vazduh na usta kako bi telu pružili što više kiseonika. Međutim, taj vazduh nije ni vlažan ni topao, a kada je hladan i suv, ćelije se štite aktivirajući upaljenja“, tvrdi Dikinson.
Iako ove upale nisu opasne, one izazivaju stvaranje posebnog sloja pljuvačke kako bi se ćelije zaštitile.
Foto: Image courtesy of imagerymajestic
Izvor: dailymail