Rok za dostavljanje ponuda za kupovinu upravne zgrade „Godmina“ u stečaju ističe danas, što će na neki način biti i simboličan kraj devetogodišnje agonije.
Ono malo preostalih radnika poljoprivrednog kombinata ne slaže se da je sve moralo tako da se završi.
– Otkud vam da je to kraj? Ostalo je dosta toga da se proda, ima još hala, hangara, tovilišta… Ne ide to tako lako sa prodajem, nema baš kupaca – kaže Saša Aleksić, poverenik Agencije za privatizaciju.
On dodaje da je ipak činjenica da je više od 90 odsto poverilaca isplaćeno i da se, što se njih tiče, stečaj uspešno sprovodi.
Da se devet desetina potražilaca namirilo u proteklih devet godina, koliko stečaj traje, potvrdila je i Verica Smiljanić, v.d. predsednika Privrednog suda u Požarevcu, a među njima su i radnici kojima su isplaćene zarade za poslednju godinu pre stečaja.
– Ostali su nam dužni svakom po 1.500 do 2.000 evra, a tu su i kamate – tvrdi nekadašnji sindikalac „Godomina“ Čedomir Dželetović.
Od 1.500 radnika, koliko je „Godomin“ angažovao u najsrećnija vremena, preko 686, koliko Agencija za privatizaciju priznaje da ih je bilo u momentu stečaja, do sadašnjih dvestotinak, koliko ih još čeka da vidi šta će biti s nekadašnjom firmom. Mnogi nisu dočekali, o čemu svedoče i umrlice na u korov zarasloj portirnici ispred upravne zgrade.
– Više nećemo imati ni njih gde da okačimo, da ljudi znaju ko je od naših umro – vajka se Dželetović, i sam „bez uslova za penziju, a prestar da bi ga iko primio na posao“.
– Bitno je da su se rukovodeći kadar i svi inženjeri snašli. Zapošljavali su ih odmah, uglavnom u javnim preduzećima, po političkoj liniji, naravno – objašnjava, kivan na gradsko rukovodstvo koje je, kako kaže, kumovalo stečaju.
– Nije moralo tako da bude. Tada je predsednica opštine bila sadašnja gradonačelnica Jasna Avramović, a predsednik Upravnog odbora sadašnji predsednik Gradske skupštine Branče Stojanović. Kada se te 2005. odlučivalo o tome da li da se ide u stečaj ili ne – bilo je 12:12. Čovek čiji je glas presudio posle mi je pričao da mu je te večeri poslat neko da ga nagovori. I dan-danas drhti kad to priča – kaže nekadašnji „Godominov“ sindikalac, koji sa još pedesetak radnika i dalje, svakih nekoliko meseci, traži od lokalnih vlasti da im se ustupi neprodata zemlja kombinata da je obrađuju. Bez uspeha.
Odmarališta u Crikvenici i Portorožu
Pored 6.000 hektara najplodnije zemlje, industrijskih pogona, vinskih podruma, hladnjača, tovilišta, bila su i dva odmarališta.
– Kada sam pitao gde su pare od prodaje objekata u Crikvenici i Portorožu rečeno je da je to „završeno na nivou države“! Sa tih 4-5 miliona maraka, mogla je da se kupi mehanizacija da radimo još 15 godina – tvrdi Čedomir Dželetović.
Miroslav Đorđević
Izvor: Blic
