Poštovaoci crnog humora odgovorili bi – onog koji je mrtav ne košta ništa, ali za one koji imaju obavezu da ga makar pristojno sahrane, a nemaju izdvojenu crkavicu u našem narodu poznatu kao „bele pare za crne dane“, smrtni slučaj nosi emotivan gubitak i priličan izdatak, pogotovu ako imamo na umu da veći deo zaposlenih radi za mininalnu zaradu.
Uz to, naš narod već milenijumima prenosi gotovo identične običaje sahranjivanja koji su opstali čak i nakon hristijanizacije, kult mrtvih se poštuje na poseban način i ukoliko se taj, poslednji čin ne uradi kako dolikuje, porodice smatraju da su time izneverile pretke, ali i dale loš primer potomcima. Sve to, neminovno, u trenucima koji su sami po sebi već najteži u njihovim životima, pred najbližu familiju onoga koji je preminuo, postavlja strašan dodatni pristisak i ogroman raskorak između želja, običaja, „onoga što je red“ i realnih mogućnosti…
Sve i da se „nategnemo“ i neku osnovnu pogrebnu opremu i sve što obično ide uz to (sanduk, umrlice, prevoz) “pokrijemo” sa 30 000 dinara, to je otprilike tek polovina sume koju treba izdvojiti. Opelo pravoslavnog sveštenika je između pet i po i osam hiljada dinara.
Sudeći prema cenovniku JKP Zelenilo i groblja Smederevo, ostali, obavezni troškovi sahranjivanja su kopanje grobnog mesta koje košta 4.754 dinara. Korišćenje kapele je 600, ručno zasipanje zemlje 870 dinara, a isto toliko treba platiti i na ime troškova oblikovanja humke, postavljanje nadgrobnog znaka i aranžiranje venaca i cveća. Priprema pokojnika se naplaćuje 4252 dinara, dok je upotreba rashladne komore po danu 789 dinara. Kod nas se takođe, često sklapa ugovor koji podrazumeva prenos prava korišćenja grobnog mesta i izradu opseka, što je oko 13 500 dinara.
Dakle, 50 000 dinara najmanje, a ako tome dodamo još samo neke osnovne troškove, uobičajene u ovakvim situacijama i u skladu sa narodnim običajima, dolazimo do sume u vrednosti dve minimalne mesečne zarade.
U obavezne troškove koji se na dalje plaćaju su i 300 dinara za zakup mesta i 242 dinara za održavanje na godišnjem nivou, odnosno 173 po metru kvadratnom za zakup zemljišta za grobnicu i 107 dinara za održavanje.
Prema cenovniku JKP Zelenilo i groblja, sahranjivanje u grobnici je, logično, nešto jeftinije nego iskop grobnog mesta i košta oko 3200 bez ili 3500 dinara sa ulaskom u grobnicu. Izrada opsega oko grobnog mesta je 13 600 ili 24 000 (u zavisnosti od toga da li je tip 1 ili 2), dok je izgradnja grobnice od 330.000 do 427.000 dinara.
Inače, tokom prethodne tri godine u Smederevu je sahranjeno 3070 naših sugrađana i sugrađanki. U 2019. reč je o 813 osoba, u 2020. bilo je ukupno 930 sahrana na Starom, Novom i Centralnom groblju, a u 2021. čak 1127. Do 19. marta ove godine, na nekom od tri groblja u našem gradu, sahranjeno je još 200 osoba. Centralno groblje u Šeškovcu raspolaže prostorom za izgradnju još 650 grobnih mesta, što će sudeći po podacima da su u 2020. godini tu obavljene 302 sahrane, a 388 u 2021, biti dovoljno za najviše još dve godine.
BROJ SAHRANA NA SMEDEREVSKIM GROBLJIMA
Godina | Staro groblje | Novo groblje | Centralno groblje |
2019. | 67 | 603 | 143 |
2020. | 70 | 558 | 302 |
2021. | 68 | 671 | 388 |
2022.(do 19.3.) | 17 | 150 | 33 |
SDCafe.rs