Gradsko veće je na sednici održanoj 31. oktobra donelo Odluku o proceni rizika od katastrofa na teritoriji našeg grada. Postoji zakonska obaveza da se te procene rade na svake tri godine – prethodna je usvojena u februaru 2022. ali sa zakašnjenjem od dve godine s obzirom na to da je urađena u oktobru 2020.
Izrada studije je ovoga puta bila poverena beogradskoj firmi 112 Planeks, a procena sadrži opise za svaku opasnost u dve varijante (najverovatniji događaj i događaj sa najtežim mogućim posledicama). Prvi događaj karakterišu manje posledice i veća učestalost, a drugi ima manju verovatnoću pojavljivanja, ali su posledice velike i teško ih je otkloniri redovnim delovanjem nadležnih službi i bez spoljne pomoći. Ujedno, na osnovu rezultata, stručnjaci predlažu plan zaštite i spasavanja, daju preporuke i preventivne mere.
Procenjuje se da bi, kada je o katastrofama reč, Smederevo mogli da (uz manju ili veću verovatnoću) ugroze zemljotres, odroni, klizišta i erozije, poplave, ekstremne vremenske pojave (grad i suša), epidemije i pandemije, požari i eksplozije, požari na otvorenom i tehničko – tehnološke nesreće. Tako su u ovoj proceni dati primeri koji su delom identični onima iz prethodne, ali ima i nekih izmena. Najkraće rečeno, predstavljeni su scenariji za zemljotres u Smederevu sa epicentrom na Kopaniku i zemljotres većeg obima na širem području; aktiviranje klizišta u gornjem delu Dunavske ulice i ponovna aktivacija klizišta na brdu Ubilci; poplave u Moravskom slivu – reke Ralja, Jezava, Landolski potok, potoci Dolovi, Živkovac i Kamendol dok je sa druge strane data procena ozbiljnijeg događaja i poplava na toku Dunava; u delu ekstremnih pojava razmatrano je kakve bi bile posledice udara grada na području Malog Orašja, Binovca, Drugovca i Suvodola, a kakve bi bile u slučaju da se to isto dogodi usled većeg intenziteta i na širem području; scenario za sušu razmatra posledice događaja koji bi se odnoslili samo na teritoriju grada i nasuprot tome posledice do kojih bi došlo ako bi višemesečna suša zahvatila ceo naš i nekoliko okolnih okruga. Zatim, tu je i tok moguće epidemije morbila kao i pandemije novog korona virusa, kod bolesti životinja razmatrani su scenariji za avijarnu influencu u populaciji divljih ptica i afričku kugu svinja u stočarskim domaćinstvima. Kada je o požarima reč razmatran je scenario za požar u Osipaonici na 50 hektara poljoprivrednog zemljišta (inače, baš ovog leta se taj scenario koji je u identičnom obliku predstavljen i u prošloj proceni, donekle zaista i odigrao i to u ozbiljnijem obimu jer je bilo zahvaćeno 5000 ari, s tim što je uzrok vatra na deponiji, a ne spaljivanje niskog rastinja koje predviđa scenario), kao i požar na deponiji Godominsko polje u delu scenarija sa najtežim posledicama. Za oblast koja građane posebno interesuje – tehničko tehnološke nesreće ponovljeni su scenariji iz prethodne procene koji se odnose na moguću ekspoziju jedne cisterne koja prevozi TNG ka benzinskoj pumpi kao i za teži scenario u smislu eksplozije železničke kompozicije sa TNG-om.
Od svih nabrojanih događaja i opisanih katastrofa, ljudske žrtve očekivale bi se u posledicama scenarija velikih poplava (ukupno 7 nastradalih), ekstremne suše (jedna osoba stara 83 godine preminula od sunčanice), verovatne epidemije morbila (jedan smrti ishod), pandemije novog soja korona virusa (podlegla bi 41 osoba) i eksplozije TNG na železničkom koloseku (10 poginulih). U skladu sa tim, kao i posledicama po ekonomiju, ekologiju, infrastrukruru, formirana je i ocena svih pomenutih rizika. Od 18 događaja, 10 ima prihvatljiv odnosno nizak ili umeren rizik dok su ostali potencijalni događaji visokog rizika i zahtevaju preduzimanje konkretnih radnji.
Neželjeni događaj sa najtežim mogućim posledicama – eksplozija u kompoziciji sa TNG-om ocenjen je kao događaj male verovatnoće (jedan događaj u 20 do 100 godina), ali po posledicama u svim spomenutim kriterijumima, predstavlja događaj ozbiljnih posledica. Kako je scenario ostao isti, podsećamo na to da predviđa mogućnost da je prilikom transporta na Železničkoj stanici došlo do curenja TNG-a iz vagona – cisterne, usledilo je stvaranje eksplozivne smeše, usled trenja šina došlo je do pojave varnice koja zapaljuje eksplozivnu smešu, dolazi do eksplozije i požara. Vozna kompozicija se sastoji od tri vagona, zapremine 30 metara kubnih, svaka ispunjena 85% (ovo je jedna od izmena jer je u prošlom scenariju ispunjenost bila 80% ali se zaključuje da to ni na koji način nije promenilo ishod). Za mogući uzrok nastanka eksplozije je otkazivanje sigurnosnog ventila kao posledica sabotaže. Požarom bi bila zahvaćena površina od 300 metara u prečniku od mesta eksplozije. Nakon prve eksplozije došlo bi do sekundarne eksplozije preostalih vagona, razvio bi se novi požar i eksplozija gasa bi zahvatila površinu od 600 metara. Ovde pak ostaje nejasno, ako je već rađena procena na ovu temu, zašto parametri nisu u skladu sa realnim okolnostima jer svako zna da se kompozicije natovarene TNG-om nikada ne sastoje od svega tri vagona, najčešće ih ima bar dva do tri puta više. Takođe, za mesto ove katastrofe uzeta je Železnička stanica, a ne prostor kod keja i parka gde je ujedno najčešće i dolazilo do nekih drugih situacija u vezi sa transportom tečnog naftnog gasa. U svakom slučaju, procena je da bi život, u opisanim uslovima, izgubilo deset osoba, povređenih bi bilo 70, evakuisanih 550, zbrinutih 80 što ukupno čini uticaj na život i zdravlje 710 ljudi.
I sve to, pred nama je bilo i 2022.godine, baš kao i preporuke koje slede u nastavku dokumenta, a koje su neispunjene i samim tim i dalje aktuelne kao neophodne. U prvom redu tretmana rizika je preventiva. U prvom delu (strategije, normativno uređenke, planovi) ukazuje se na to da je neophodno uspostaviti stalnu evidenciju prometa transporta opasnih materija posebno sa aspekta pretakanja i manipulacije, zatim izrada Eksternog plana zaštite od velikog udesa na nivou lokalne samouprave kao i izrada Plana zaštite od udesa na nivou pravnog lica, u ovom slučaju kompanije koja prevozi TNG. Nadalje su preporuke za poboljšani monitoring, izradu sistema zaštite od antiterorističkih napada, obuka stanovništva… U narednom delu (sistem za ranu najavu) predloženo je uspostavljanje sistema za identifikaciju, obevaštavanje i angažovanje lica osposobljenog za upravljanje istim, izgradnja sistema za brzo i bezbedno napuštanje objekata u slučaju tehničko – tehnološke nesreće dok je u delu prostorno planiranje i legalizacija, prva napomena ostala identična i ona glasi „izvršiti izmeštanje transporta opasnih materija kroz užu gradsku zonu“ što nas, zapravo vraća na nadležnost i odgovor na pitanje ko i kako može da okonča ovu situaciju ukoliko želi – prostorno planiranje nadležnost je službi Gradske uprave.