Skoro pola veka Jasminka Nadaškić Đorđević izlaže fotografije, a sticajem okolnosti nakon 300 kolektivnih izložbi, deseta samostalna je upravo ova u rodnom Smederevu.
U galeriji Centra za kulturu sve do 1. maja očekuje vas niz njenih fotografija o kojima je prilikom svečanog otvaranja govorila Vera Horvat, istoričar umetnosti poručivši da Jasminka prati smederevska zbivanja iako joj to nije jedina namera, jer ona traži interesantne motive.
Sve je više zanima ljudsko lice, a ono što je zajedničko to je dobrota. Nikada nećete naći u njenim slikama ništa što je rđavo, negativno, ona odabira nešto dobro u svemu i svakome, kao oštrooki posmatrač. To što mi promašimo, ona nađe.
Njene slike ovde prikazane su povezane, baš odgovaraju ovom pozorišnom prostoru, u svemu ona vidi izraz nečega što hoće da izvuče, glumačka lica ali i nepoznata lica koja nam u njenoj interpretaciji deluju poznatije nego ta poznata lica. Kako je to moguće? Ona izvuče nešto toliko dobro i prisno da postanete deo te priče. Više vredi jedna ovakva fotografija statična, crno – bela namerno, od svih „rilsa“ koje pretrčite u toku dana, njih 50 ili 100, a da posle toga zapravo ništa nije ostalo u duši osim što ste zamorili oči.
Izaći ćete odavde bogatiji za jednu ljudsku toplinu, a ako to nije važno u ovom trenutku naše globalne istorije i uopšte sveta u kome živimo, onda zaista ne znam šta je preče od toga: Dobrota, lepota, mir i neka vrsta radosti života koju često zaboravljamo – rekla je Horvat.
Autorka se takođe obratila okupljenima objašnjavajući da su sve izložene fotografije, nastale u trenutku i da nisu pojedinačni ili najuspeliji delovi serija, već isključivo zabeleženi momenat bez pripreme ili bilo kakvog nameštanja.
Bez obzira na to što postavka ima toliko mnogo portreta, morate da znate da nijedan od njih nije namešten, nije snimljen u studiju, nije snimljeno 10 – 15 fotografija pa izabrana jedna koja je najbolja, uglavnom imate fotografije koje su nastale u trenutku. Vidim je, snimim je i uz Božiju pomoć ta fotografija je baš ono što sam htela. Ima mnogo fotografija kojima nije suđeno zato što se desi da neko promakne ili se pomeri i onda to više nije ta fotografija.
Jednom su me pitali koliko treba fotografija da snimim da bih dobila jednu umetničku. To zapravo ne postoji – ovo su fotografije trenutka, uglavnom sam imala jednu do tri sekunde da to snimim, ulovim ili nema fotografije. Otuda i ovaj naziv izložbe. Svi znamo da je Cezar rekao „Veni, vidi, vici!, ja Cezar nisam, dođoh i videh i od toga što videh nastala je ova izložba – poručila je Jasminka Nadaškić Đorđević. Ekipa SDCafe-a je sa njom razgovarala na pomenute, ali i još razne druge teme, a taj razgovor i snimke postavke moći ćete uskoro da pogledate na našem portalu.
