Nedostatak koncentracije je postao opšterastući globalni problem – ljudi koji žive u modernom svetu sve češće se žale na ovakve poteškoće, koje mogu da predstavaljaju propratni simptom nekog većeg kognitivnog ili emocionalnog poremećaja. Na sreću, najčešće se javljaju nevezano za ovakvih stanja.
Faktori kao što su stres, depresija, anksioznost, konzumiranje specifičnih medikamenata, ADHD i zdravsteni problemi u korelaciji sa usporenim radom tiroidne žlezde, mogu uticati na javljanje problema sa koncentracijom i fokusiranjem.
S tim u vezi, naredne redove smo posvetili rasvetljavanju svih potencijalnih uzroka koji dovode do nedostatka koncentracije, kao i rešenjima za njihovo otklanjanje. Pročitajte više u nastavku.
#1 Neuredan životni ili radni prostor koji vas dekoncentriše
Da li ste čuli za podatak da uredan i organizovan prostor može dvostruko povećati produktivnost zaposlenog?
Izgubljena koncentracija se možda može povratiti ukoliko održavate vaš prostor urednim i čistim, jer je čist prostor = čist um.
Jedno istraživanje Međunarodne asocijacije za sanitarno snadbevanje (International Sanitary Supply Association, ISSA) je pokazalo da je kod čak 88% od ukupno 1.481 ispitanika došlo do poteškoća sa koncentracijom i produktivnošću usled neurednog radnog prostora.
Ovi podaci su naveli vlasnike kompanija da unajmljuju profesionalne agencije za održavanje čistoće prostora, u cilju pospešivanja produktivnosti radnog kolektiva.
U našem regionu je uobičajeno da se unajmljuju agencije koje istovremeno nude uslugu održavanja enterijera i eksterijera stambenog objekta, pa ukoliko vam je potrebno povoljno održavanje zgrada u Beogradu, Novom Sadu ili u nekoji drugoj urbanijoj sredini – najbolje je da se opredelite za agenciju koja nudi ove usluge.
Na taj način ćete rasteretiti osoblje od međusobne raspodele i obavljanja zadataka koji bi im odvukli pažnju od konkretnog posla.
Čišćenje životnog i poslovnog eksterijera i enterijera treba da uključuje elementarne radnje poput čišćenja radnih površina, usisavanja, održavanja higijene i slično. Higijena prostora, osim što drži sve na svom mestu, ujedno vas i štiti od razvitka različitih alergija i prehlada, koje takođe mogu značajno poremetiti koncentraciju.
Najveća anketa u Velikoj Britaniji o stopama bolovanja je ukazala na podatak da se u proseku 6,5 dana po zaposlenom izgubi godišnje usled lošeg zdravlja na poslu. Iznenadiće vas još i podatak da je britanske poslodavce ovo koštalo u proseku 16 milijardi funti godišnje.
#2 Društvene mreže vam skraćuju prag pažnje
Da li ste znali da je prosečan raspon pažnje korisnika u 2022. godini samo 8 sekundi?
Ljudska pažnja postepeno opada, što je evidentno kada prethodni podatak uporedimo sa onim iz 2000. godine, kada je prag pažnje iznosio 12 sekundi.
Budite iskreni, koliko vas je pogledalo u drugi uređaj ili platformu samo dok je čitalo ovaj tekst? Naša pretpostavka – većina.
Pažnja se može definisati kao kognitivni proces tokom kojeg se koncentrišemo i fokusiramo na jedan stimulus i na njega reagujemo. Društvene mreže, kao što su Facebook, Instagram i TikTok, su u stanju da nam istovremeno pruže više stimulusa kratkog trajanja.
A kako nam oni pružaju zadovoljstvo, naš mozak priželjkuje još istih stimulusa – odatle i potreba da satima i satima “skrolujete” na vašem telefonu. Ovo vam dugoročno može poremetiti fokus i izazvati brojne probleme sa pažnjom.
Neretko se pojmovi koncentracija i fokus mešaju, međutim treba imati na umu da ne znače isto – često možete biti koncentrisani, ali vam fokus odlazi na druge stvari (ukoliko ste anksiozni na poslu, fokus će vam otići na zabrinutost umesto na zadatak).
Stoga, stručnjaci preporučuju da ne koristite društvene mreže više od 1 i po sat u toku dana, kako biste održali vaš um “zdravim”.
#3 Prekovremeni rad može uticati na pad koncentracije
Dokazano je da se, nakon višesatnog mentalnog napora, neurotransmiter glutamat taloži u delu mozga (prefrontalni korteks) koji je aktivan kada pravite planove ili rešavate složene probleme.
Taloženje glutamata uzrokuje kognitivni umor, što nas tera da se okrenemo aktivnostima koje nas više zadovoljavaju. Predviđen rad na poslu podrazumeva 8 sati, međutim, ukoliko se to vreme prolongira dolazi do zasićenja i dugoročnih problema sa koncentracijom, fokusom i deduktivnim zaključivanjem.
Stoga je ključno da izbegavate da često odrađujete zadatke nakon određenog radnog vremena – ne samo što nećete biti efikasni, već nećete biti u stanju da adekvatno funkcionišete na poslu ili u privatnom životu.
Regularan odmor, relaksacija i uživanje u aktivnostima koje vam donose sreću i zadovoljstvo je neophodno kako biste imali kvalitetan život.
Nadamo se da vam je ovaj tekst bio koristan i poučan, te da smo vam pružili bar neke relevantne informacije koje vam mogu pomoći da iznađete adekvatno rešenje za problem sa koncentracijom. Ako vam je potrebno još praktičnih saveta, posetite ovu stranicu na našem sajtu.