Đorđe Veselinović, učenik 5/1 razreda škole „Dimitrije Davidović“ ubraja se u naročito darovite i đake brojnih interesovanja i sklonosti.
Razredna, Ljudmila Vuković, profesor srpskog jezika i književnosti ga opisuje kao svestrano dete za koje je i ranije znala da je veliki potencijal.
Veliko je zadovoljstvo imati takvog učenika. Sve pita, što je mnogo bitno jer današnja deca uglavnom ne pitaju. Što se tiče odnosa sa drugarima mislim da to sve izuzetno funkcioniše, da se oni lepo druže.
On ima vremena da izlazi sa njima u grad, da ide na sport, da upražnjava razne vannastavne aktivnosti.
Dakle, nije da on samo uči već postiže i mnogo toga drugog. Mislim da je omiljen u razredu i ne odbacuju ga zbog toga što je uspešan. Istovremeno, on prihvata drugu decu i pomaže im. Nadam se da će tako i ostati – kaže Ljudmila Vuković.
Takođe, napominje da je ona od prvog časa u njemu videla i potencijal za srpski jezik, naročito za gramatiku tako da i tu ima prostora za uspehe, ukoliko Đorđe bude mogao da se i tom predmetu više posveti.
On je tek peti razred. Tek ga očekuju uspesi, ali koliko će uspeti da ostvari sve što ga zanima, jer on ništa ne odbija, videćemo. On sve voli, sve hoće i sve radi temeljno. Polako, ove godine koliko bude, pa sledeće opet malo i više i biće sve odlično – poručuje razredna.
I odmah potom Đorđe nam i sam potvrđuje da ima mnogo različitih interesovanja, kako kaže od sportova do škole:
Od sportova sam trenirao kik boks, sada treniram fudbal, u šahu isto imam uspeha. U školi veoma volim matematiku, srpski sam sada još više zavoleo u petom razredu, zatim istoriju. I sve ostale predmete, ali ove bih posebno istakao.
Roditelji mi dosta pomažu oko škole, baba mi je takođe pomagala posebno za matematiku. Vodili su me na sve što sam ja hteo, nikada me nisu terali da radim nešto ako to ne volim. I uvek bi me podržali, u bilo kakvoj mojoj odluci – priča Đorđe Veselinović za SDCafe.
Najveće uspehe ima tamo gde je, kako kaže bio najviše fokusiran. Bio je drugi na republičkom iz „Misliše“, beležio je uspehe na opštinskom i okružnom iz matmatike, a u martu je ostvario posebne rezultate.
Naime, Đorđe u januaru, sticajem okolnosti bez ikakve veće, posebne pripreme, na predlog nastavnice Sanje Jolović, učestvovao na Matematičkom maratonu. To takmičenje organuzuje Matematička akademija u saradnji sa Matematičkim fakultetom.
Đorđe je u tom trenutku bio na zimovanju, ali je odlučio da se ipak okuša. To se takmičenje delimično boduje po ukupnom rezultatu s tim što se najpre evidnetira koliko je tačnih zadataka takmičar imao u neprekinutom nizu.
Od 80 učesnika, Đorđe je sa 16 tačnih u nizu, od ukupno 30, bio šesti što ga je svrstalo među prvih deset i praktično mu obezbedilo mesto u finalu. Početkom marta, na Matematičkom fakultetu, našao se među najboljima. Osvojio je drugo mesto.
Uradio je 12 tačnih od 15, sa tačnih 11 u nizu, koliko je imao i prvi, ali taj prvoplasirani imao i jedan zadatak više tačan. Drago mi je što je išao, bilo je dosta učesnika, takmičenje je značajno iako nije u zvaničnom kalendaru, a nadam se da će uskoro i to da se promeni – kaže Sanja Jolović.
Za Đorđa je to bilo značajno iskustvo i samo ga je još više utvrdilo u želji da se matematici posebno posveti.
Imao sam isti niz kao i prvoplasirani, samo sam imao jedan zadatak tačan manje od njega. Škole u Beogradu su stigle da malo više urade u programu. Ja zato dva zadatka nisam znao da uradim, a na jednom sam pogrešio, pala mi je koncentracija.
Posle toga je bila pauza pred proglašenje rezultata i taman sam lepo mogao da prošetam i razmislim šta će biti. Nisam bio 100% siguran da sam dobio nagradu, ali učinilo mi se da sam na jednoj od diploma video svoje prezime. I bio sam u pravu – priseća se Đorđe.
Na Opštinsko iz matematike otišao je sa temperaturom – pre svega jer je želeo da se plasira na Okružno i da se do tada još bolje spremi. Okružno je održano baš ovog vikenda. Đorđe je osvojio 100 poena i prvo mesto. To je maksimum koji on sada može da postigne s obzirom na to da za đake petog razreda nema republičkog nivoa takmičenja.
Inače, Đorđe nastavu iz matematike u školi sada pohađa po programu za nadarene đake, to je IOP3. Već dve godine, u slobodno vreme, nedeljom odlazi na dodatne edukacije iz matematike u Matematičkoj gimnaziji koju, po svemu sudeći, može da upiše ranije u odnosu na vršnjake.
U Matematičkoj gimnaziji učim dodatno. I sad bih već od sedmog razreda mogao da krenem tamo. Ali, ne bih to želeo, hoću da završim osnovnu školu, da onda upišem tu gimnaziju kada bude vreme za srednju školu, a potom – na Sorbonu!
Moj idol je Mihailo Petrović Alas i on je studirao Sorbonu. A tamo, ako se zna francuski i ako smo dobri đaci dobijamo velike stipendije. Mi u školi učimo engleski i italijanski ali ja želim da naučim i francuski. Učim ga privatno da bih, ako ostanem ovakav kakav jesam kao đak, mogao da idem na Sorbonu i ispunim svoj životni cilj.
Interesantno je da sam ja sa mamine strane, čiji je otac bio u rodu sa majkom Nikole Tesle, neki rod sa njim. Prezime tog našeg pretka je Mandić i kada sam gledao porodično stablo Nikole Tesle, video sam i tog svog pretka. Sa tatine strane, moj daleki predak se prezivao Mrnjavčević i prema toj, dužoj lozi, meni su srodstvo Vukašin i Uglješa Mrnjavčevići.
Jeste mi matematika glavni prioritet, ali voleo bih da nastavim da se bavim sportom i drugim starima. Ne želim da budem „štreber“ i da samo učim. Baš volim fudbal, uspešan sam i tu, želeo bih da nastavim da se bavim time. Volim srpski i istoriju, ali na matematiku sam najviše fokusiran – poručuje Đorđe.
Nastavnica matematike ima 13 godina dugo iskustvo u prosvetnom radu. Imala je mnogo nadarene dece, ali ovakvog đaka, po prvi put.
Ja nisam imala do sada toliko nadarenog učenika za matematiku. Bilo je dece koja postižu odlične rezultate ali ne ovako. Videla sam od prvog dana da on zna više nego druga talentovana deca. Pre nego što smo prešli na IOP 3 radili smo zadatke koji su na malo višem nivou, davala sam mu primere sa prethodnih takmičenja.
Sa njim ne treba specijalno mnogo da se radi. Dogodi se da mu dam nekoliko zadataka, on mi kaže koja je rešenja dobio i na koji način. Ja samo kažem dobro je ili nije. Uglavnom uradi tačno, eventualno se dogodi da nekada ne nađe sva rešenja jer ima i takvih zadataka.
Konkretno pita kad mu nešto nije jasno, hoće da to potpuno razreši, da shvati zašto i kako, do kraja mora da istraži, do najmanjeg detalja mora da bude sve jasno – napominje nastavnica Sanja i dodaje da joj je posebno bilo simpatično to što on nagrade ne doživljava onako kako bismo očekivali.
Kada ju je pozvao da joj kaže da je bio drugi u finalu Matematičkog maratona, prvo je sa oduševljenjem pričao o slatkišima koje je dobio, majici, šolji, a medalju i diplomu je tek na kraju spomenuo.
Sa nama je pak ovom prilikom podelio i novost da je i u šahu, koji takođe nije ozbiljnije trenirao, osim što ga igra sa tatom u slobodno vreme, na opštinskom izborio treće mesto i plasman za dalje, na Republičko, ali i to da nema drugu ocenu osim najviše:
Ja sada nemam nijednu četvorku i voleo bih da tako i ostane. U stvari, imam jednu iz geografije ali nije u elektronskom dnevniku i to je predmet koji sada najviše učim da mi nešto ne promakne. Uz dobru organizaciju sve može da se postigne – poručuje Đorđe.
Na pitanje šta odgovara kada sa drugarima razgovara o tome kako uspeva da održi takav uspeh, kaže da nema nikakav poseban trik, da ne uči previše ali da je kada uči, maksimalno skoncentrisan samo na to i ništa drugo ne može da mu odvuče pažnju.
Đorđe je već sada ponos svoje škole i porodice, a ako se po jutru dan poznaje, biće i ponos svih nas u Smederevu.