Dve i po decenije nakon što je, 24. marta oko 20 sati, počelo bobardovanje SR Jugoslavije koju u činile Crna Gora i Srbija, ti događaji su u sećanjima većine i dalje veoma živi.
Mnogi od nas znaju tačno gde su bili i šta su radili u trenutku kada su se prvi put oglasile sirene za vazdušnu opasnost, kao i kako su se osećali svaki put kada bi ih iznova čuli.
Tokom trajanja NATO agresije poginulo je oko 1000 jugoslovenskih snaga bezbednosti, broj civilnih žrtava je procenjen na oko 500, pričinjena šteta na približno 30 milijardi dolara.
Bombe nisu zaobišle ni Smederevo. Srušen je most koji povezuje Smederevo i Kovin, objekti u Industrijskoj zoni, skladište NIS-a (Jugopetrola) i trafo stanica u Železari.
U javnim okupljanjima kakva su bila organizovana širom zemlje, učestvovali su i Smederevci. Takođe, poginulo je 14 naših sugrađana, pripadnika vojske i policije: Branislav Nikolić, Radiša Đorđević, Mlađan Radojković, Adem Beriša, Staniša Pavić, Dragan Komarica, Robert Lajčak, Blagoje Radić, Ivica Serafimović, Toplica Ilić, Bojan Radojković, Dejan Sedlarević, Miroslav Milošević i Milutin Dobrić.
Bombardovanje je okončano 10. juna potpisivanjem sporazuma o povlačenju jugoslovenskih vojnih formacija sa područja Kosova i Metohije i uspostavljanju Privremene administrativne misije Ujedinjenih nacija.
Foto: Vladimir Gogić