„Pištaljke ovoga puta ostavite kod kuće“ – tako je glasila večerašnja poruka i poziv građanima da se i u našem gradu organizuje komemorativna šetnja povodom navršavanja devet meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu. Slični događaji održani su širom zemlje. Kod nas je okupljanje počelo kod Centra za kulturu.
Da 16 ljudi u Novom Sadu nije ubila samo nadstrešnica koja je 1.novembra pala, već i sistem koji poslednjih godina ne funkcioniše, a da u tom sistemu nema nijednog iskrenog čoveka koji je voljan da kaže istinu i uperi prstom u krivce, poručio je Nikola Maravić. U proteklih devet meseci, kako je istakao, niko od adležnih nije snosio gotovo nikakve posledice ali se zato nedužni koji se bore za pravdu etiketiraju kao ološ i huligani, na ulici dobijaju batine i završavaju u zatvoru, dodao je on.
Milan Janjić je podsetio na dva ključna datuma u prethodnim mesecima, 15. mart i 28. jun kao prelomne proteste za dalje događaje. On se, kako je napomenuo, protestima građana priključio u nameri da se isprave sve do sada propuštene šanse i povodi da se društvo u kome živimo promeni na bolje. Studenti su doneli novu snagu, novu vrste borbe i koliko god režim pokušavao da se tome suprotstavi te metode nisu uspevale. Najveća snaga i vrednost ovih protesta je upornost studenata i njihova spremnost da se ide do kraja, dodao je Janjić.
Nakon ovih obraćanja krenulo se u komemorativnu šetnju. Karađorđevom i ulicom Kneza Mihaila sve do Kosovske.
Ta ulica je sa namerom odabrana jer upravo tu živi Živorad Janjić nedavno pušten iz pritvora koji je, kako je još jednom poručeno, nepravedno optužen pri čemu je ono što se te večeri u Beogradu dogodilo na protestu na kome je uhapšen i pretučen, u javnosti namerno pogrešno predstavljeno. Žika je bio velika podrška studentima, sada u kućnom pritvoru, a ovu povorku je dočekao i sa terase pozdravio sugrađane što je bio poseban trenutak večeri.
Potom je komemorativna šetnja nastavljena ka centru grada i po prvi put od kako se u tišini stoji, ovoga puta je 16 minuta pomena održano u sred šetališta u Ulici kralja Petra I, između dva kafića. Nije to nijednom glasno izgovoreno, ali se može pretpostaviti da je ideja organizatora bila da sve, pa i one koji polako zaboravljaju šta se dogodilo, suoče sa posledicama najveće tragedije novijeg doba čije posledice još uvek živimo. Tu su zapaljene i sveće i mada niko od gostiju nije odlučio da ustane i na krako se priključi pomenu, kafići su, dok je trajala tišina, isključili muziku…
