Javne apoteke na tankom ledu, problemi i u Smederevu

Prilično tiho i van javnosti, odvijaju se u poslednje vreme problemi u kojima je Apotekarska ustanova Smederevo. Da bismo najpre predstavili razliku između te i sličnih ustanova u drugim gradovima, napomenućemo da je ovdašnja „državna apoteka“ dosta dugo bila među najuspešnijima u zemlji. Dok su se druge gasile, zatvarale zbog blokade i stečaja, Apotekarska ustanova Smederevo je uspevala da održi samostalno poslovanje. Primera radi, solidnu poziciju imaju još Čačak i Požarevac. Šta se dešava u Beogradu po ovom pitanju vidimo već mesecima unazad. Tamo je ustanova još uvek formalno javna, ali u veoma teškoj situaciji – grad je pokrenuo proceduru za koncesiju, račun je bio u blokadi, zbog dugovanja u objektima je bio isključen internet pa nisu ni mogli da izdaju lekove putem elektronskih recepata… U Kragujevcu, apotekarska ustanova godinama ima problem sa likvidnošću i dugovima prema dobavljačima, a grad je morao da obezbeđuje sredstva za plate zaposlenih i izmirivanje obaveza. Čak nisu uspeli ni pokušaji koncesije i prepuštanje dela mreže privatnom partneru. U Loznici je pak lokalna samouprava ovog leta pokrenula javno – privatno partnerstvo sa elemenitima koncesije za farmaceutsku delatnost. I to je samo deo priča ostalih javnih apoteka. Ukoliko se neko pita zašto sada sve to navodimo u priči o Apotekarskoj ustanovi Smederevo, razlog je jasan. Očigledno je da već postoji scenario ili niz mogućnosti koje slede u slučaju većih problema. Ujedno, skretanjem pažnje na to, uči se iz tuđih grešaka pa ukoliko postoji dobra volja, u slučaju Smedereva može da se reguje dok nije prekasno. Uostalom, nevolje u našim apotekarskim ustanovama su slične, razlika je samo u tome ko uspe, a ko ne u tome da ih održi u plusu. Problem je sistemske prirode jer su po mnogo čemu sudeći, proprisi i zakoni u nepovoljniji položaj stavili državne apoteke u odnosu na privatne koje nisu u obavezi da poštuju brojne procedure. Među zajedničkim problemima javnih apoteka su velika konkurencija privatnih lanaca koji imaju drugačiju organizaciju nabavke i poslovanja, zatim marže na lekove na recept koje neretko ne omogućavaju pokrivanje troškova poslovanja, dugovanja iz prethodnih godina, pad broja zaposlenih čime se otežava rad, smanjuje promet i dostupnost usluga…

I tako dolazimo do činjenice da sada više nije dovoljno da direktor apoteke bude stručnjak iz oblasti farmacije već nekakav menadžer koji želi da se bori za ostanak na tržištu.

Sve pomenuto, uzima danak i u Smederevu. Ima problema u vezi sa radom nekih javnih apoteka, zaposleni se povlače poučeni iskustvom drugih gradova jer je odjednom situacija postala takva da je u toj struci, sigurnije radno mesto kod privatnika nego u državnom objektu. Radnici odlaze pa je teško organizovati rad ili je prodaja u nekim objektima nedovoljna da pokrije troškove – jer i u našem gradu je sve više privatnih apoteka na svakom koraku.

Radnici nisu zabrinuti za sebe ali nisu ni optimistični po pitanju budućnosti Apotekarske ustanove Smederevo. Direktorka Slavica Botić nas je za sva pitanja uputila na osnivača kao jedinu adresu za relevantnog sagovornika jer samo Grad može da donosi odluke u vezi sa budućim radom ove ustanove. Obratli smo se s tim u vezi kabinetu gradonačelnice ali odgovore, očekivano nismo dobili.

Ono čime raspolažemo su podaci iz izveštaja poslovanja za 2025. godinu. I tu se jasno vidi da problema ima. Apotekarska ustanova Smederevo je prošle godine u mreži imala 19 objekata. Apoteku u Vranovu su zatvorili u martu zbog otežanog organizovanja procesa rada i nerentabilnosti. Na početku izveštaja se navodi da je realizovano ukupno 479.990 recepata i 5.030 naloga što je manje u odnosu na 2024.

Kao razloge za smanjenje broja recepata, apoteka navodi nelojalnu konkurenciju, neplansko i neracionalno otvaranje privatnih apoteka, nemogućnost nabavke lekova i pomagala bez tenderskih obaveza, smanjenu propisivačku politiku i manji broj poseta lekarima Doma zdravlja.  Promet je iznosio 962.963.223 dinara (za 7,3% više nego u 2024.) ali su ukupni prihodi od 871.086.000 dinara bili za 13,5 miliona manji od rashoda u visini 884.637.000 dinara. Pošto je godina pre toga završena suficitom od 56 miliona, nakon izvršene korekcije neraspoređenog viška, utvrđen je suficit od 43,7 miliona. Inače, uvidom u stanje prethodnih godina uočava se veliki pad broja izdatih recepata. Tokom 2015. bilo ih je u ovoj ustanovi 719.000 da bi 2025. došlo do pomenutih 478.990.

Sopstvena primanja po osnovu komercijalne prodaje čine 50,13% prihoda i iznose 436 miliona. Kada je reč o zaposlenima, a kojih je prošle godine bilo 66, ta stavka rashoda na godišnjem nivou je bila 160 miliona (približno 133 za plate, ostatak za doprinose). Evo i kadrovske strukture i iznosa zarada koji su takođe deo godišnjeg izveštaja.

Na pitanje šta će dalje biti za sada nema odgovora. Više je mogućnosti poput delimične ili potpune privatizacije, promene mreže i ostavljanja u radu samo onih objekata koji prihodima mogu da pokriju troškove ili nešto treće. Država i nadležno Ministarstvo imali su godinama više mogućnosti da utiču na sve pomenuto. Pa ipak se to ne dešava i jedino čemu svedočimo jesu gašenja javnih apoteka. Građani neretko negoduju iz razumljivih razloga. Smatraju da bez obzira na to što sada ima mnogo privatnih ordinacija, apoteka i klinika, to ne znači da država treba da se odrekne i potpuno povuče iz ovog dela zdravstvene zaštite. Najpre zato što svi mi, javnom sektoru zdravstva plaćamo osiguranje i poreze, a osim toga i zato što, ako privatne apoteke preuzmu baš svaki pedalj ove zemlje, onda neke uslove po pitanju cene, količine i proizvođača više ne može da diktira država već privatni vlasnik. Šta će biti sa Apotekarskom ustanovom u Smederevu – pratićemo, na jedinu zvaničnu naznaku za dalje, moraćemo da sačekamo do neke od sednica Skupštine Grada na kojoj će biti plan poslovanja za 2027. a potom i izveštaj o poslovanju u 2026.