Krajem septembra prošle godine po prvi put smo svetla u našem studiju upalili za snimanje podkasta „Oštar ugao“. Pokrenuli smo taj serijal suočeni sa time da političari u Smederevu (osim društvenih mreža) nemaju nikakav prostor za obraćanje sugrađanima. Na taj način je ono što se izgovori za skupštinskom govornicom zaista i postalo javno. Barem za one koji se ubrajaju u više desetina hiljada naših pratilaca. Pošto prenosa zasedanja Skupštine Grada Smedereva nema iako je reč o najvažnijim odlukama za život u ovom gradu i najbitnijim temama, „Oštar ugao“ je tako postao „jedini glas“ i medijski prostor za iznošenje različitih pogleda. U fokusu su bile lokalne teme, ali je vrlo brzo, naš format postao i prostor za mnogo šire priče. Tako su, u prvoj sezoni, svoje stavove izneli odbornici Dejan Pirić, Ivan Stevanović, Dragana Cvetković, Nikola Beronja, Miloratka Bojović, Dragan Dželetović, Aca Cvetanović, Jelena Ugrinić i predstavnica studentskog pokreta Nevena Radić, ali i narodni poslanici Srđan Milivojević, Miloš Parandilović, Biljana Đorđević i Miroslav Aleksić – ukupno 13 emisija za godinu dana.
Poštujući etički kodeks profesije, načelo mogućnosti izražavanja različitih stavova i pravo javnosti na objektivno informisanje, pozivom za učešće u „Oštrom uglu“ obratili smo se i predstavnicima vladajuće većine – gradonačelnici, njenom zameniku, predsedniku Skupštine iz Srpske napredne stranke kao i lokalnom odboru Socijalističke partije Srbije iz čijih je redova zamenik predsednika Skupštine kao i neki od članova Gradskog veća. Zvanične odgovore, ni potvrdne ni odrične, nikada nismo dobili. Nije problem u tome što je vlast odbila baš „Oštar ugao“ već što u lokalnom medijskom prostoru uopšte nema “terena” za političko sučeljavanje. „Oštar ugao“ je pokušao da ga napravi i pozvao na fer utakmicu. Svima je otvorio vrata ali su neki izabrali da kroz njih ne prođu. Time su na gubitku samo građani i javnost.
