Nagrade je osvajao i ranije, ali ove, za njega završne godine u osnovnoj školi, postigao je vanserijske rezultate iz matematike, fizike i hemije. Upoznajte Petra Stanića, đaka generacije OŠ „Branko Radičević“ u Smederevu koji ima velike snove i poručuje da su prirodne nauke važne za budućnost čitavog sveta. U tekstu koji sledi je njegova priča, ali i video intervju koji smo zabeležili.
Istorijat OŠ „Branko Radičević“ u Smederevu zasigurno će biti obeležen školovanjem i stasavanjem Petra Stanića. On je jedan od onih najređih talenata čija postignuća obeleže ne samo hroniku jedne škole, već ostave jasan i prepoznatljiv trag u čitavoj generaciji. Ako se po jutru dan poznaje, čekaju ga mnogo širi horizonti u koje će upisati svoje buduće uspehe. Štedljiv je na rečima, skroman uprkos svim rezultatima ali u njegovom biću raste veliki, važan san za budućnost.
Sve to je, u društvu razredne, nastavnice fizike Tanje Milosavljević, podelio sa nama jednog junskog popodneva, u biblioteci škole iz koje sada posle osam godina odlazi u neka nova vremena koja čekaju da ih ispiše svojom darovitošću. Niz dosadašnjih uspeha počeo je da stvara dosta rano. Kako kaže, već u prvom razredu je učiteljica uočila njegov talenat za matematiku:
Malo me je forsirala u tom smeru, još tada, na početku. U trećem razredu sam bio na prvom takmičenju. Osvojio sam prvo mesto i od tog trenutka sam znao da su prirodne nauke moj put – priča nam Petar. Kako dodaje, nagrade ne broji, a bilo ih je prilično.
U trećem i četvrtom je to bila samo matematika, od petog i drugi predmeti, biologija, srpski, od šestog fizika i istorija, a sada u osmom i hemija. Nisu to samo prirodne nauke, ja sam u svim predmetima generalno dobar pa sam odlučio da se i tu oprobam na takmičenjima – objašnjava naš mladi sagovornik.
Na pitanje od čega zavisi postignuće jer nastavnici i škola su isti za sve, ali nemaju svi đaci isti odnos prema obrazovanju ni natprosečne uspehe, Petar kaže da je presudna bila njegova želja da bude što bolji. Takođe, od početka je imao veliku podršku nastavnika i roditelja. Njegov uobičajen dan ipak nije samo rad i učenje jer uspeva da obaveze organizuje tako da mu ostane vremena i za druženje. Ova, poslednja godina u osnovnoj školi bila je naročito izazovna i ispunjena, ali je ujedno bila i ona u kojoj je zabeležio izuzetne rezultate.
Jeste ovo zasigurno moja najbolja godina. U šestom razredu sam imao dve republičke nagrade, sada tri. Zabeležio sam ove godine i moj najveći uspeh, drugo mesto na Fizičkoj olimpijadi. U osmom razredu sam se takmičio iz pet predmeta, srpskog, matematike, fizike, hemije i biologije. Fiziku i matematiku sam spremao od početka godine. Iz ostalih predmeta, osim onoga što se radilo na času, nisam imao neke ozbiljnije pripreme, otišao sa da se oprobam ali sam i tu postigao uspehe. Iz fizike sam osvojio prvo mesto na republičkom takmičenju i drugo na olimpijadi, iz matematike drugo mesto na republičkom, prvo na Matematičkoj olimpijadi, iz hemije prvo mesto na republičkom, a iz srpskog i biologije druge nagrade na okružnom nivou.
Čak i nakon sumiranja ovakvih uspeha, Petar ostaje nenametljiv – ne razmišlja mnogo o širem značaju svega što je ostvario, ali zna da su na njega ponosni školski drugovi: Svi ti moji rezultati im mnogo znače i bili su mi zaista velika podrška – napominje Petar. odgovarajući na naše pitanje zbog čega je po njegovom mišljenju obrazovanje važno, ističe:
Važno je za moju budućnost ali pritom mislim i da su prirodne nauke važne za budućnost čitavog sveta. Odmalena sam voleo da istražujem planete i svemir. Kada bih trebalo sebe da zamislim na poslu snova u budućnosti, to bi sigurno bio neki posao u Nasi.
Naredna odluka o tome šta će nadalje biti, već je doneta. Petar će školovanje nastaviti tamo gde ima najbolje uslove da razvije sve svoje mogućnosti:
Idem u Beograd, u Matematičku gimnaziju. Polagao sam poseban prijemni, položio, uspeo sam pa ću od septembra biti u Beogradu. Očekujem da će biti mnogo teže nego do sada, jer to će oko mene ipak biti najbolja deca u oblasti prirodnih nauka ali će ta sredina i okruženje sigurno da me motivišu da budem još bolji. Jesam imao malo dilema, zbog napuštanja roditelja i prijatelja, ali verujem da je to ipak prava odluka – poručuje Petar.
Njegova razredna se ovom prilikom podsetila početaka, onoga što je naslutila pre četiri godine, a što se vremenom samo potvrdilo – on je zaista nešto posebno.
Ja sam to odeljenje dobila kada su bili peti razred, ali fizika se uči tek od šestog tako da im nisam predavala prve godine. Čula sam ranije za Petra Stanića kao dobrog matematičara, videla da ima dobre rezultate i odmah sam znala da je on kandidat za takmičenja iz fizike, jer nama u fizici su potrebni dobri matematičari, ne može bez toga. Međutim, u petom razredu nisam imala uvid u njegove sposobnosti i to koliko on zapravo može. Onda je došao šesti razred. Ja relativno rano krećem sa pripremama i dodatnom nastavom, već u oktobru, a takmičenje sledi u februaru. Uvek se ide unapred jedna oblast u odnosu na ono što se radi na redovnoj nastavi. Pritom su dodatna i redovna nastava iz fizike nebo i zemlja. To je baš visok nivo. Moram da skrenem pažnju na još nešto što ima veze sa ovom pričom. Tada smo imali, a i sada imamo problem u vezi sa prostorom u školi. Nema dovoljno slobodnih učionica. Jako nam je teško da organizujemo vannastavne aktivnosti, dodatnu i dopunsku nastavu. Pre nekoliko godina smo pisali peticiju da nam se omoguće sredstva za dogradnju stare škole da bi se rasteretila ova novija zgrada. Naravno, nisu imali sluha za to, tako da ja nisam mogla da držim dodatanu nastavu u školi. Pošto sam imala svu potrebnu opremu za onlajn nastavu iz doba korone, počela sam da radim dodatnu nastavu onlajn. U šestom razredu se prijavi dosta dece, deluje im to interesantno na početku, novo i zanimljivo. Ja uradim pripremni materijal i za početak pošaljem nekoliko zadataka, da probaju sami da urade. I neću nikada zaboraviti kada sam prvi put poslala i rekla im da rade kad stignu, imaju nedelju dana. Međutim, čim sam isto to veče ušla u Gugl učionicu, videla sam da je Petar poslao zadatke. Svi su bili urađeni tačno. Ja sam zatim poslala sledeći set zadataka. On je i to odmah uradio. Videla sam kod njega veliku matematičku umešnost, da on ume, u šestom razredu, da se snađe u sistemima jednačina koje se uče u osmom. I bilo mi je jasno „s kim imam posla“. To je i mene motivisalo – seća se nastavnica Tanja Milosavljević.
Na takav način, njih dvoje su nastavili rad i pripreme za takmičenje. U školi bi eventualno prošli zajedno kroz neki veći matematički problem, jer je što se tiče fizike, Petar sve to „jednostavno upijao“.
Njemu je nekako sve odmah bilo jasno. Rezultati su počeli da pristižu odmah u šestom razredu, na opštinskom i okružnom prvo mesto. Na republičko smo otišli u Aranđelovac, on je imao 96 poena u takvoj konkurenciji. Taj nivo takmičenja je zaista težak i veoma zahtevan. Onaj ko na tom republičkom takmičenju osvoji nagradu je zaista vanserijski talenat, a da bi se ta prva nagrada dobila, taj talenat mora da bude udružen sa ozbiljnim, lavovskim radom. Sećam se da sam mu posle te nagrade rekla: Petre, ti mi nisi ulepšao dan, ti si mi upelpšao život! Meni je to toliko značilo, naravno i njemu, voli da pobeđuje. Tada sam mu kazala da ćemo u osmom razredu ići na Fizičku olimpijadu jer jedino u osmom razredu, posle republičkog ima i još taj jedan, viši nivo. Tu se oko tridesetak učenika plasira na takmičenje. Dolaze deca iz običnih škola kao i deca koja pohađaju nastavu pri specijalizovanim školama kao što je Matematička gimnazija ili one u Šapcu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, a oni svi od sedmog razreda imaju poseban program matematike i fizike. Petar je međutim i bez svega toga, uvek među prvih pet. Znate, ja imam neverovatno poverenje u njega. On radi, pošalje zadatke koje ne razume ili mu nisu jasni. Nekad i ja moram dobro da se zamislim kako da se reši, da razjasnim sebi pa njemu i tako je trajala ta naša saradnja, tri godine. To je stvarno nešto neverovatno. Ponosna sam na Petra i na to što sam uspela da ispratim njegov razvoj, ne samo kao učenika, već i kao ličnost. On je skromno, vaspitano dete, sa njim se može razgovarati o svemu i svačemu. Dok čekamo rezultate na takmičenjima, mi pričamo o filmovima, muzici, nađemo neke zajedničke teme. Komunikacija je sa njim veoma laka i to je važno – dodaje Petrova razredna.
Zahtevan školski tempo ume da ostavi traga pre svega u smislu težeg uklapanja u društvo ili isključenosti od strane vršnjaka ali Petar je godinama samo postajao sve društveniji što joj je posebno drago. Sada svi zajedno navijaju za njega i iščekuju još neke važne vesti koje bi mogle da se dogode u septembru. Tada će biti poznato da li će ovaj naš Smederevac biti među predstavnicima Srbije na narednom, višem nivou Fizičke olimpijade – međunarodnom. Do tada, on nastavlja da radi veoma ozbiljnim tempom.
Izborno takmičenje za 16 najboljih među kojima je i Petar je u septembru. To takmičenje se satoji iz tri dela, fizika, hemija i biologija. Kada sam pogledala program za fiziku, to je srednjoškolska fizika. Nije nivo takmičenja srednje škole, ali jeste gradivo koje se izučava u srednjoj školi tako da ćemo mi imati posla i preko leta, dogovorili smo se već kako ćemo da radimo. Moći će on i tu da se snađe, ja znam da hoće. Na osnovu svih rezultata iz te tri oblasti, šest najboljih učenika se plasira na međunarodnu olimpijadu za osnovnu školu koja se održava u Sofiji u Bugarskoj. Pošto se rezultat sa srpske Fizičke olimpijade računa, on je trenutno peti po broju poena. Ali razlika među njima je u nijansama, poen ili pola poena. On bi bio prvi samo da nije napravio jedan neverovatan previd, grešku. Srpska Fizička olimpijada traje dva dana. prvog se rade računski zadaci, četiri najteža i 10 malo lakših zadataka, dok je drugog dana eksperimentalni deo. On je bio zabrinut jer mi u školi nemamo kabinet za fiziku, a kamoli laboratorijske vežbe, da se nešto uradi. Zato je strahovao kako će se snaći u tom praktičnom delu. Mi smo seli i čitali materijale sa prethodnih takmičenja, da vidimo kakav je sistem i zaključili smo da će moći da se snađe bez obzira na to što nije imao prilike da uradi nijednu vežbu. Detaljno je objašnjeno šta treba da se uradi ali njegov posao je da teorijski dođe do neke formule koju će posle predstaviti grafički. On je taj zadatak uradio na potpuno drugačiji način od onoga što su oni predvideli, što ga je prilično uznemirilo. Zadatak je tačan i naravno, to mu je bilo priznato. Ali je teško njega bilo ubediti u tom momentu da je sve u redu.
I ona potvrđuje ono što je nama bila prva asocijacija dok smo slušali Petra. Mi, u Smederevu zaista nismo skoro imali učenika takvih sposobnosti. Škola se takođe prilično potrudila da širu javnost upozna sa njegovim ostvarenjima. On je, dodaje razredna, blago koje koje će sada iz Smedereva otići ali ide tamo gde mu je zaista mesto. U Matematičkoj gimnaziji će biti rame uz rame sa decom sličnih sklonosti, što će ga podsticati još više. Svi snažno verujemo u to da će se za Petra Stanića tek i još više čuti, kao i da će uspeti da ostvari sve svoje zamisli i snove. Ako neko to može, onda je to svakako izvanredni Petar Stanić.