Neformalna grupa „Naš pogled“ i Gradska organizacija Sveza slepih Srbije Smederevo, organizovala je panel „Inkluzija i zapošljavanje slepih osoba“. Taj događaj je ujedno predstavljao završnicu projekta „Budimo vidljivi“.
Mi stalno radimo na podizanju svesti javnosti o potrebama, mogućnostima, položaju i problemima slepih i slabovidih osoba i uopšte osoba sa invaliditetom. Kada smo počeli realizaciju ovog projekta, koji je dao dobre rezultate, imali smo želju da napravimo jednu platformu i da putem društvenih mreža, koje su postale osnovno sredstvo komunikacije, predstavimo svakodnevni život i aktivnosti slepih i slabovidih osoba – rekla je, na početku susreta, Jelena Stojanović iz grupe „Naš pogled“. Ona je takođe i predsednica Gradske organizacije Saveza slepih Smederevo i sekretar u Savezu slepih Srbije.
Panelu, su, između ostalih, prisustvovali učenici i nastavnici škola „Dositej Obradović“ i „Dr Jovan Cvijić“, Ljiljana Todorović načelnik sektora sa socijalnu i zdravstvenu zaštitu Odeljenja za javne službe u Gradskoj upravi, kao i član Gradskog veća Nemanja Ivošević. On je ovom prilikom skrenuo pažnju na to da je javno delovanje osoba sa invaliditetom, veoma važno za širenje svesti kao i da se kroz takve aktivnosti učvršćuju pravne norme i stvara se sistem podrške.
Polako ukljanjamo barijere koje su pred osobama sa invalditetom. Poslednjih 30 godina napravljeni su veliki koraci u poboljšanju položaja i sprovođenju svih njihovih prava u delo. Ovih dana radimo na novoj odluci o pravima socijalne zaštite koja bi trebalo da ima za cilj učvršćivanje tog sistemskog puta za ostvarivanje prava socijalne zaštite koja postoje i finansiraju se u Smederevu – kazao je Ivošević i dodao da je tema panela značajna i zanimljiva tim pre što se trenutno vodi polemika u vezi sa promenom zakonskih okvira koje će stupiti na snagu od 2027. a koje podrazumevaju ukidanje poreskih olakšica za poslodavce koji angažuju osobe sa invaliditetom.
Dolazimo do tog razmimoilaženja između materijalnog dela, u kome ne mislim na finansijsku podršku, već na to da osobe sa invaliditetom da bi ispunile svoju punu inkluziju treba da budu zaposlene, rade, privređuju i da svojim delovanjem utiču na stvaranje sistema. To je cilj zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Uočeno je na republičkom nivou da ta zapošljavanja nisu išla na način kako je predvideo zakonodavac, da je dolazilo i do određenih zloupotreba. Jedan od ciljeva je da toga više ne bude i da OSI dobiju svoje puno pravo za zapošljavanje – poručio je Ivošević.
Mara Ožegović, iz neformalne grupe „Naš pogled“ i članica UO Gradske organizacije Saveza slepih Smederevo, po obrazovanju defektolog – tiflolog, završila je Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Ranije je radila kao savetnik i kosnultant pre svega za roditelje slepe i slabovide dece, a ovaj projekat, smatra važnim i ujedno dobrim načinom za popularizovanje teme u društvu:
Izabrali smo dobar način da predstavimo ovu temu široj javnosti, to su video sadržaji sa različitim osvrtima na to kako komunicirati sa slepima i slabovodima, kako izgledaju njihove svakodnevne aktivnosti, na koji način im se može pomoći. Rad u Savezu mi je doneo jako lepo iskustvo, a takođe sam obavljala staž i u jednoj školi. Svoje znanje i iskustvo želim da prenesem kroz određene tekstove kojih će biti na našem sajtu – poručila je Ožegović.
Uz činjenicu da je za zaposlenje, svima, pa i osobama sa invaliditetom prethodno potrebno obrazovanje, potom je o svojim iskustvima govorio Miloš Pržić koji je nedavno doktorirao filološke nauke. Kako je kazao, od škole „Veljko Ramadanović“ za učenike oštećenog vida u Zemunu, preko Gimnazije Smederevo, Filološkog fakulteta na kome je studirao italijanistiku i master studija na Fakultetu za prevođenje u Trstu, put je bio trnovit.
Nakon master studija hteo sam da radim, da više ne budem izdržavan. Međutim, na razgovrima za posao se događalo da kad me vide, reaguju kao da su videli vanzemaljca. Trajalo je to neko vreme, a onda sam došao da radim u Regionalnom centru za profesionalno usavršavanje. Bilo je to 2018. i 2019. uglavnom sam radio kao predovilac i držao sam kurseve italijanskog i engleskog jezika. To je bilo lepo iskustvo, međutim, tu nema napredovanja, a ja sam se školovao jer sam imao veće ambicije. Dogodilo se da je Institutu za književnost bio potreban radnik. Napisao sam im jedno neobično, motivaciono pismo u kome sam detaljno izložio svoju situaciju. Pozvali su me na razgovor i kazali da mogu da počnem da radim pod uslovom da upišem doktorske studije. I eto, tako se to odvijalo.
Inače, bila je zanimljiva stvar u vezi sa traženjem posla da je uvek nekako bolna tema, odnos, ne sistema, već svest društva. Izađe na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje informacija o kursu nemačkog jezika za nezaposlene. Prijavim se pa mi kažu da to nije za osobe sa invaliditetom. Pa nisam se prijavio za pilota! Ne mora sve da bude posebno rađeno za invalide. Dovoljno je da se postojeće prilagodi. Jer ako budemo sve posebno radili, napravićemo istu grešku kao razvijenija društva. Tamo, osobe za invaliditetom imaju mnogo toga, pristupačnije je sve, ali vidljivost tih ljudi je kao kad imate papagaja, živi žicama odvojen od vas. Tankim žicama, ali ipak odvojen – priča Miloš. Inače, on je na put u Italiju gde je boravio tri godine, otišao potpuno sam, a to što bi se neko takvom podatku čudio, govori najbolje o ukorenjenosti nekih predrasuda koje imamo o slepim osobama. Istina je da kao zaposleni i te kako mogu da budu ostvareni u svojim profesijama i da ujedno budu korisni članovi društva.
Mirjana Marković, savetnik za zapošljavanje osoba sa invaliditetom u filijali Nacionalne službe za zapošljavanje u Smederevu govorila je o aktuelnim merama podrške zapošljavanju. U ovom trenutku, na evidenciji nezaposlenih je 220 osoba sa invaliditetom od čega su 145 aktivni tražioci zaposlenja, dok preostali to nisu u mogućnosti zbog zdravstvenih problema.
Samo je 16 lica mlađih od 30 godina što je jako malo, dok preko 50 godina starosti imamo 76 lica od spomenutih 145. Nacionalna služba svake godine raspisuje pozive i mere koje se odnose isljučivo na zapošljavanje osoba sa invaliditeom, ali oni mogu da se uključe i u sve ostale mere, a za njih nema ograničenja u pogledu godina života ili dužine čekanja na evidenciji nezaposlenih. Uvek dobijamo određenu kvotu za uključivanje osoba sa invaliditetom u te programe i često uspemo i da te kvote povećamo. Poslodavci treba u većoj meri da budu edukovani i da malo realnije shvate osobe sa invaliditetom, prevaziđu predrasude. Nije samo stvar u finansijskoj podršci, imali smo da konkretne primere da su firme, po programu radne akticavije na četiri meseca zapošljavale osobe sa invaliditetom i to je bilo dovoljno da se uspostavi kontakt, da se vidi da ti ljudi mogu da rade taj posao i oni su ostali da rade tamo i nakon isteka te mere – objašnjava Marković.
Ima mnogo prostora za poboljšanje uključujući i zakonske izmene, ali i dalji rad na podizanju svesti celokupnog društva kako bi slika o osobama sa invaliditetom bila promenjena i to su neke od glavnih smernica da dalji rad na ovom polju – zaključeno je na kraju panela. Projekat „Budimo vidljivi“ realizovan je uz podršku EU Resurs centra, Beogradske otvorene škole u partnerstvu sa nevladinom organizacijom PRAXIS, Užičkim centrom za prava deteta i u saradnji sa Gradskom organizacijom Sveza slepih Srbije Smedrevo.