Naša sugrađanka Jasminka Nadaškić Đorđević u Narodnoj biblioteci Smederevo priredila je zanimljivo veče. Ona stvara klasičnu i haiku poeziju, a takođe, više od četiri decenije i umetničkom fotografijom. Otuda je program „Arlekinov svet“ činila promocija zbirke pesama „Arlekinov smeh“ i izdanja „Trenutak koji traje“ – nešto drugačije „zbirke“, odnosno, knjige sa nizom fotografija. Kroz razgovor sa Svetlanom Mladenović i Draganom Pavlovićem, Jasminka je sa publikom podelila svoje stavove o stvaralaštvu, kako književnom tako i onom koje nastaje kroz objektiv fotoaparata. Nit koja povezuje te dve oblasti jeste spontanost jer baš kao što na njenim fotografijama nema nameštanja, poziranja, pripreme, tako i njene pesme nastaju u trenutku za koji, kako i sama Jasminka kaže, nikada ne znate unapred kada će se dogoditi, ali je tada jedino važno da pri ruci imate papir i olovku.
Do sada je objavila zbirke „Pramen tame“, „Uznemirena ptica“, „Vreme kopriva“, „Vreva leptira“, „Prebudan sanjam“, „Zaljubljen u oblake“, „Trava i nebo“. Najnovija, „Arlekinov smeh“ objavljena je prošle godine i između korica koje je uradila Bojana Đorđević i uz ilustracije Jovane Simić Rusu, tu vas čeka 40 naslova isto toliko pesama koje ćete pročitati u dahu, a podeljene su u tri ciklusa: „Kavez od vetra“, „Ljubičanstvene ptice“ i „Uskom stazom po litici“. Svaki je zaseban deo puta, ali sva tri na kraju vode istom cilju.
Razgovor o pesmama koji smo ovom prilikom zabeležili sa Jasminkom pročitajte obavezno u narednom „Fenjeru“, a što se fotografija tiče, ukoliko do sada već niste, obavezno pogledajte ovu našu reportažu sa izložbe u Centru za kulturu: