Tri godine kasnije: Ovu tugu vreme ne leči

U Ravnom gaju, obeležena je i treća godišnjica od ubistava u Malom Orašju i Duboni. To mesto, ranije omiljen prostor okupljanja mladih, u međuvremenu je, sticajem okolnosti postalo neka vrsta spomen parka gde je održan komemorativni skup. Sveštenstvo je služilo pomen za Nikolu Milića, Aleksandra Milovanovića, Marka Mitrovića, Lazara Milovanovića, Nemanju Stevanovića i Petra Milića. Usledila su obraćanja i podsećanje na to da su u Duboni, iste noći, poginuli Dalibor Todorović i Kristina i Milan Panić, dok su povređeni Nevena Vujić, Ivan Ivković, Jovica Stevanović, Mile Mijailović i Predrag Mijailović iz Dubone i Andrijana Mitrović, Nikola Mitrović, Miloš Jovanović, Nemanja Ilić, Jovan Ranković i Anđela Stevanović iz Malog Orašja.

Jovan Stevanović je recitovao stihove pesme „Kad tad će proći“ Dušana Stojanovića, dodajući da sećanje na one čiji su životi okončani jedino nikada neće proći, i da su oni bili sve ono što onaj koji ih je ubio nikada neće biti.

Anđelko Аćimović, otac ubijene Angeline svoje poruke i misli pretočio je u stihove „Igrajte, anđeli naši“, a pesme piše od tragičnih događaja 3. i 4. maja. Želim još jednom u ime svih roditelja da se zahvalim svima koji doprinose da ne zaborave naša deca, da sećanje ne izbledi, da solidarnost i dobročinstvo nadvladaju sve ono što je loše i da frazu da postanemo dobri ljudi činimo tako da uvek polazimo od sebe. Pretačući moje emocije u stihove, želim da kažem da ova današnja pesma koja je nedavno napisana, govori o nedostatku pesme, igre, ljubavi, dobrote naših anđela – kazao je Аćimović.  

Gradonačelnica Jasmina Vojinović je poručila da je uvek teško na ovom mestu pronaći prave reči jer šta god da se kaže, deluje nedovoljno. Ono što je važno jeste to što smo zajedno. Svi znamo zašto smo ovde i svako u sebi nosi isto pitanje na koje nemamo odgovor. Nemanja, Nikola, Lazar, Aleksandar, Marko, Petar, kada izgovorimo ta imena, ne mislimo samo na ono što im se dogodilo već na njih, kakvi su bili, na sve ono što je bilo normalno, svakodnevno, a danas nedostaje. Tišina ne sme da postane zaborav. Moramo da pričamo o njima, da ih pominjemo, da čuvamo sve ono što su bili jer dok ih pamtimo, na neki način, oni su i dalje tu – kazala je Vojinović.  

Vence i cveće na spomenik ubijenim mladićima položili su, između ostalih, ministarka Adrijana Mesarović, predstavnici  državnih institucija, lokalne samouprave, roditelji đaka ubijenih dan pre u školi „Vladislav Ribnikar“, bivši premijer Miloš Vučević, proslavljeni fudbaler Predrag Mijatović, nebrojeni pojedinci, prijatelji, porodice nastradalih.

Revijalnim mečom između fudbalskih klubova Smederevo i Ravni gaj održan je i memorijalni turnir, a prvi udarac je simbilično izveo i u igru poslao loptu Nemanja Ilić koji je one kobne noći povređen, a za koga se organizaori nadaju da će do sledeće godine potpuno ozdraviti kako bi mogao da ponovo zaigra.

Neverica i muk koji su zavladali selom 4. maja 2023. u Malom Orašju, ustupili su mesto patnji koja traje još uvek i zauvek će obeležiti sudbine ne samo onih kojih više nema već i mnogih drugih. Bilo, ne ponovilo se. Nikada. Nikome. Nigde.