Žarkić: “Sve dok ima ko da je sluša, klasična muzika ima budućnost”

Nedavno je održan treći koncert „Sezone svetlosti” koju priređuje Udruženje muzičkih umetnika „Orkestar Svetlost”. Instrument u fokusu ovoga puta bila je gitara, a svrha „Sezone svetlosti” je da predstavi klasičnu muziku na različitim instrumentima, pa zato ne čudi da je repertoar ovog koncerta sačinjen od kompozicija Johana Sebastijana Baha, Manuela Marija Ponsea, Lea Brauvera, Isaka Albeniza i Hoakina Turina u izvedbi Smederevca Pavla Žarkića.

Na dosadašnjim koncertima „Sezone svetlosti” je publika imala priliku da čuje harmoniku, obou i gitaru, a naredni koncert zakazan je za 20. maj i harfa će biti u prvom planu.

Mi smo ovaj nastup iskoristili kao povod za razgovor sa Pavlom o njegovom bavljenju muzikom, mišljenju o mestu klasične muzike u savremenom svetu, ovom nastupu ali i njegovom daljem radu.

SDCafe: Pavle, predstavite nam se za početak, šta ističite kada je u pitanju Vaš dosadašnji rad?

Pavle: Profesor sam u smederevkoj osnovnoj i srednjoj muzičkoj školi „Kosta Manojlović” i bivši đak te škole. Ovde sam završio osnovno i srednje muzičko obrazovanje. Fakultet, odnosno osnovne i master studije sam završio na Fakultetu umetnosti u Nišu, i specijalističke studije u Beogradu na Fakultetu muzičke umetnosti. Trenutno sam student prve godine doktorskih akademskih studija na odseku za kamernu muziku u Beogradu.

Pored svega što je Žarkić naveo, dodali bismo i da je u decembru 2019. godine nagrađen Godišnjom nagradom Fakulteta umetnosti u Nišu za izuzetne rezultate postignute u izvođačkoj umetnosti. Dobitnik je i mnogobrojnih nagrada u kategorijama: gitara solo, kamerna muzika (duo i kvartet gitara) i orkestar gitara.

SDCafe: Član ste i nekoliko gitarskih ansambala, nešto više o tome?

Pavle: Tako je, član sam „4G’s” gitarskog kvarteta, dua „2G’s” i tria „De Žaneiro” koje čine dve gitare i flauta.

SDCafe: Vi ste mlad muzičar klasične muzike. Zašto ste se opredelili za klasičnu muziku?

Pavle: Počelo je sasvim slučajno, upisom u muzičku školu i, kako sam ušao, takoreći, u taj svet, tu sam se i zadržao. Nisam lutao uopšte. Shvatio sam da je to to. To mi se dopalo i nastavljam da se time bavim još dugi niz godina i da to širim sa svojim učenicima.

SDCafe: Verujete li da klasična muzika ima svetlu budućnost sa obzirom na sveopšte prilike u našoj kulturi i to da nije među najslušanijim žanrovima?

Pavle: Dok god ima ko da je sluša, ima budućnost jer znam da imam mnogo divnih kolega izvođača, što na gitari, što na ostalim instrumentima i sa velikim žarom se bave sviranjem i pedagogijom, tako da ne sumnjam da ima budućnost, svetlu ili manje svetlu. Sigurno će ovo opstati.

SDCafe: Kako ste odabrali program za ovaj koncert, čime ste se rukovodili?

Pavle: Želeo sam da otvorim jednom modernom kompozicijom kubanskog kompozitora Lea Brauvera kako bih stvorio neku kultivniju atmosferu, zatim sam otišao nekih 250-300 godina unazad sa Bahovom „Fugom”, originalno pisanom za violinu, zatim sam nastavio sa transkripcijama mog kolege Viktora Ilića, transkripcijama klavirskih dela Izaka Albeniza „Jesenji valcer” i „Pleharije”, što na španskom znači „molitva”. Poslednja dva dela su bila dela 20. veka meksičkog kompozitora Manuela Marija Ponsea, „Tema varijacije” i „Finale”, i „Fantazija Seviljana” španskog kompozitora Hoakina Turina.

SDCafe: Da li ćemo Vas još slušati u Smederevu, možda baš u „Sezoni svetlosti”?

Pavle: Biće prilike, nadam se da će u ovoj „Sezoni svetlosti” biti još jedan koncert u septembru, oktobru ako se ne varam, sa kolegom sa kojim sam na doktorskim studijama, dakle duo „2G’s” će najverovatnije nastupiti u toku ove koncertne „Sezone svetlosti”.

Zahvaljujemo Pavlu na izdvojenom vremenu, a vas pozivamo na naredni koncert „Sezone svetlosti” 20. maja u Muzeju.