Osmog novembra po starom, odnosno 20. novembra po tadašnjem novom kalendaru (tada je razlika u kalendarima bila 12 dana) čin predaje ključeva grada od strane Muharema Guše Bošnjaka zapovedniku Karađorđu, značio je oslobođenje Smedereva od Turaka. To se dogodilo godinu i po dana nakon izbijanja ustanka.
Karađorđe je u Smederevo došao nakon pogibije kneza smederevske nahije, Đuše Vuličevića. Ubili su ga Turci. Đorđe Petrović je tada opseo varoš, a grad bombardovao.
Takvu opsadu nisu mogli dugo da izdrže i Turci su se predali. Za sobom su ostavili mnogo municije i topova. Dopušteno im je da izađu iz grada sa vojničkim počastima, da ponesu sitno oružje i lađama niz Dunav odu u Vidin.
Nije zvanično zabeleženo da se predaja ključeva odigrala na ovom mestu, ali predanje kaže da je to bila posebna ceremonija, na prostoru koji danas zovemo Karađorđev dud. U neposrednoj blizini mesta na kojem je Đuša i poginuo. Još pre sto godina zabeleženo je (Spomenica grada Smedereva) da je to, po pričama, bilo pod drvetom koje se nalazilo u tadašnjem dvorištu imanja u vlasništvu stare smederevske porodice Ljotića.
Dodaje se i da je Karađorđe tokom opsade stanovao na tom mestu kao i da je pod dudom sekao perčine Srbima koji to nisu hteli sami da učine. Sve ovo bi praktično značilo da je dud star bar 250 godina. Kasnije je taj posed bio u vlasništvu Janićija Konstantinovića. Ali se često može čuti da je postojala veza između Karađorđa i Ljotića koji su se u smederevski kraj doselili oko 1750. godine.
Najpre u Krnjevo, a potom i u Smederevo, te i da su njihovi potomci bili uvek odani Karađorđevićima.
Podsećamo, odluka o tome da se oslobodi Smederevo doneta je na ustaničkoj skupštini u Borku u avgustu 1805. a nekoliko dana pre toga ubijen je Đuša Vulićević što je pogoršalo ionako tešku situaciju i odnose između Srba i Turaka u našem gradu. Za novog starešinu, Karađorđe je postavio Vujicu, Đušinog brata. Sa vojvodama Jankom Katićem i Simom Markovićem, Karađorđe je lično predvodio ustaničku borbu za oslobođenje tvrđave. Antonije Protić, savetnik, zabeležio je decenijama kasnije sećanje na opsadu opisavši da je udar počeo 8. septembra ujutru sa brda (sada Karađorđevog brda) starim ratničkim topovima (kumbarama) te da “Kad je poletelo od cente đule u visinu, predadu viku naši da ti se činilo da se Smederevo podvrte”. Ceo turski garnizon je zarobljen, u Vidin su prvo proterani najozloglašeniji Turci, a ostalima, koji u gradu nisu imali imanje, dat je rok od tri dana da napuste Smederevo. Propast Prvog srpskog ustanka 1813. značila je i povratak Turaka na prethodne položaje i oni su tu bili još decenijama – sve do još jedne, ali konačne predaje tvrđave knezu Mihailu Obrenoviću krajem aprila 1867. godine.
U sećanje na događaje tokom predaje grada i oslobođenja u Prvom srpskom ustanku, 21. novembar (8.novembar sada po starom kalendaru) ustanovljen je kao Dan grada Smedereva.
1 comment
Ne primećuje se