Dočekani šetači iz Petrovca na Mlavi – „Freed from Desire” i „Ko ne skače, taj je ćaci”

Večeras je Smederevo imalo još jednu priliku da se pokaže kao dobar domaćin. Dočekani su studenti i građani koji su iz Petrovca na Mlavi krenuli 27. oktobra, kako bi se u četvrtak, 30. oktobra u Beogradu priključili koloni koja će krenuti ka Novom Sadu.

Centralno mesto dočeka bio je plato Centra za kulturu na kojem su okupljeni, a kasnije i nestrpljivo dočekani gosti, bili. Iako je šetača bilo malo, to nije poremetilo veselu i radosnu atmosferu dočeka. Šetačima je bilo priređeno posluženje, a zatim su smešteni u domove Smederevaca i Smederevki.

Imali smo priliku da nakratko razgovaramo sa Janom Mičić, studentkinjom Učiteljskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

SDCafe.rs: Kako vam je protekla šetnja do sada?

Jana: Šetnja nam je protekla odlično. Nismo umorni. Pokreće nas ljubav naroda i to koliko su nas lepo dočekali u Požarevcu i koliko su nas lepo dočekali i ovde u Smederevu. Oduševljeni smo i zahvalni jer nečije malo znači mnogo. Kada se više malog skupi, dobije se celokupna slika ove borbe da smo svi u ovoj borbi jednaki – ko koliko doprinosi, nije važno – da izguramo do boljeg sutra.

SDCafe.rs: Da li su vam građani pružali podršku tokom šetnje? Da li su vas pozdravljali i kako?

Jana: Jesu, građani su nas pozdravljali. Većinski su to bili pozdravi trubom ili našim pozdravom – tri prsta. Neki su plakali, bili srećni. Naravno, neki su pljuvali, psovali, ali mi uzvraćamo ljubavlju. To je najvažnije jer, prosto, sa takvom Srbijom se može boriti samo ljubavlju.

SDCafe.rs: Gde se upućujete nadalje, šta je sledeće?

Jana: Sledeće se upućujemo u Beograd. Polazak je u 7 ujutru, imamo 46 kilometara u cugu. Imaćemo dočeke celim putem u Grockoj, Boleču, Kaluđerici i dalje u Beogradu. Jako se radujemo jer je najteži dan, najizazovniji i obično tu najviše ostane uspomena.

SDCafe.rs: Kako komentarišete poduhvat vaših kolega iz Novog Pazara koji su 16. oktobra krenuli ka Novom Sadu a večeras stižu u Beograd? Da li su vas možda oni inspirisali da krenete u ovako nešto?

Jesu nas inspirisali. Sve nas inspiriše, šta god da studenti, naše kolege, urade. Nas to inspiriše i jako smo im zahvalni što su, prosto, napravili taj korak, jer to nije uopšte mala stvar i divimo im se. Želimo im svu sreću da im se oporave noge, da im žuljevi zacele i da se drže psihički!