Da nas ne proguta „demokratski mrak“: Podrži SDCafe!

Da je kritično, to već znate. Pitanje je samo da li shvatate u kojoj meri. Naravno, radi se o činjenici da je na godišnjem konkursu za medije naš portal ostao uskraćen i to ne tako što mu je opredeljen znatno niži iznos, već tako što nije dobio ni dinara. Da na samom početku razvejemo najčešću zabludu – da živimo od klikova, bili bismo na konju. Ma šta na konju, na bar tri konja! To možda jeste koncept koji može da nekome obezbedi značajan priliv, ali se to ne odnosi na prilike u jednom malom, lokalnom mediju.

Iz nekog razloga, a najverovatnije je to nasleđen stav iz ranijeg perioda kada su svi mediji bili ili državni ili opštinski i finansirani iz budžeta, ostao je ukorenjen stav u javnosti da su redakcije dužne da sve prate, objavljuju, istražuju, informišu i sve to – za džabe. Jer im je to posao, dužnost. U tom ranijem vremenu, kada su mediji bili ponekad i sasvim izdašno finansirani novcem svih građana, takav stav je bio na mestu i razumljiv. Ali, vremena su se promenila. I zamislite, i novinari, snimatelji, fotoreporteri i montažeri jedu, imaju porodice, plaćaju komunalije i porez. Svako živi od svog posla. Vodovod prodaje vodu, EPS struju, CZK ulaznice za programe, pekar hleb. Ali je novinarski „proizvod“ iako se svakoga dana, redovno za njim poseže (jer svi čitaju vesti), ukoliko želite da ostanete objektivni i profesionalni gotovo sasvim postao „nenaplativ“. Zašto svi, pa i oni kojima je sasvim normalno da žive od toga što naplaćuju svoje usluge, smatraju da mi u medijima na to nemamo pravo? Zašto se zdravo za gotovo uzima svako naše prisustvo na događaju, terenu, izveštavanju? Zašto je neko ko je plaćen da organizuje utakmicu, koncert, predstavu ili bilo kakav događaj i na isti dođe jer mu je to posao, ubeđen da i novinar mora tu da bude, ali naravno – za džabe.

Zakonskim izmenama je u poslednjih 15 godina naloženo da svi mediji isključivo i jedino moraju biti privatni osim nacionalnog, televizijskog javnog servisa koji se finansira pretplatom. Dakle, svaka redakcija, bar one ozbiljne, svakog meseca vodi istu bitku: obezbediti pare za zakup prostora, račune, zarade, uz sve to malo – malo pa treba uložiti u opremu jer se granice stalno pomeraju… Ko to ne može da isprati, taj se gasi, nestaje i ta je sudbina stigla mnoge, a naročito lokalne redakcije.

Opstali su (ako se uopšte postojanjem može zvati bitisanje medija) samo da bi jedna ili dve osobe u istom mogle da primaju platu i da zauzvrat svoj „rad“ svedu na hvalospeve, samo oni koji su bili voljni na trule kompromise.

Danas se na svakom koraku čuju žaljenja, uzdasi i vajkanja za nekadašnjom televizijom, bivšim informativnim radijom, ranijim štampanim nedeljnikom. A surova je činjenica da su od njih ostali samo bledi obrisi jer dok su se gasili, to, nikoga nije zanimalo. I niko se nije ni bunio. Niti su se oni čiji su rad ti mediji verno prenosili pitali gde će ubuduće moći da kažu to što imaju, niti su se oni koji su to čitali, pitali gde će nadalje moći da nešto saznaju, čuju ili vide.

Tu smo gde smo. SDCafe.rs je već ranije obaveštavao čitaoce o tome da su nam konkursi Ministarstva informisanja ostali nedostižni jer mora da ostane para za medije za koje mnogi nikada nisu ni čuli. Na gradskom nam je poručeno: „Dajemo vam nula dinara“. Rešeni da ipak ne pravimo trule kompromise, niti sa političarima niti sa „biznisima“ u ekspanziji koji bi rado da se reklamiraju na našem portalu ali su odraz svega negativnog u ovom društvu, te stvarno nemamo želju da promovišemo njihove „vrednosti“, okrećemo se onima zbog kojih SDCafe.rs i postoji već 22 godine – vama, našim čitaocima. Znamo da ste primorani da plaćate pretplatu nacionalnom javnom servisu gledali ga ili ne. Što opet ništa ne smeta javnom servisu da pride reklamira kockarnice i kladionice.

Na kiosku morate da kupite novine, kablovskim operaterima mesečno na hiljade dinara takođe plaćamo, na sve to dodatno platformama koje prave popularne serije i filmove, ali da li, među svim čitaocima našeg portala koji objavljuje vesti o Smederevu, za sve Smederevce u svim krajevima sveta, ima onih koji su voljni da nam pomognu u ovoj borbi ili ne?
Da li je SDCafe potreban? Hodamo po nikad tanjoj i klimavijoj žici skupljajući poslednje atome snage, entuzijazma i volje da nastavimo svakoga dana iznova jer nam se čini da to ima smisla, da nešto vredi i znači. Ali… Da li je zaista tako, kada umesto lepih reči i tapšanja po ramenu treba uraditi korak više? Koliko je zapravo drugima važno to što radimo?
Došlo je vreme da i to saznamo.

Ukoliko imate želju da podržite naš rad to, za sada možete učiniti na dva načina. Prvi je jednokratna donacija po sopstvenom izboru putem PayPal-a, dok drugi podrazumeva trošak u iznosu dve kafe u bilo kom kafiću – mesečnu pretplatu od pet dolara na Patreon-u s tim što tu možete naše emisije da pogledate prvi, što je sve pak ipak više gest dobre volje i podrške, poruka nama, jer znate da će za par dana, taj isti sadržaj moći da se vidi besplatno, ali takođe znate i da ste nam pomogli u tome da još jedan takav sadržaj napravimo. Da odbranimo pravo na reč, misao, argument. Da sačuvamo to malo javnog prostora koji je ostao otvoren za mogućnost da se čuje sve o svakom delu stvarnosti, a ne samo ona druga, izmišljena, paralelna realnost u kojoj je sve bajno.

Ovaj koncept finansiranja za ovdašnje, smederevske prilike svakako jeste novina, ali je našem portalu vazda pripadala ta uloga da bude prvi u pomeranju granica. Mi smo ih već pomerili, naročito u poslednje vreme kada je broj i kvalitet naših sadržaja znatno porastao. Ako cenite to što pokušavamo da nastavimo da osluškujemo glas i potrebe naroda, podržite SDCafe.

Dok se još ima šta podržati u ovom gradu…