Smederevac u Strazburu: „Vredeo je svaki trenutak tog doživljaja“

Posle 12 dana vožnje (i na biciklima pređenih 1400 kilometara) prolazeći kroz šest zemalja, 80 biciklista koji su krenuli iz Novog Sada, stigli su početkom nedelje u Strazbur. Tamo su ih dočekala i iznenadila mnoga lica, među kojima i neka njima poznata, pa i Smederevci.

Naime,  asistent na DIF-u i student doktorskih studija Marko Erak, bio je deo dvadesetočlane ekipe sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja koja je put Strazbura otišla kao podrška studentima biciklistima u nameri da ih tamo dočeka.

Sa našeg Fakulteta, krenula su četiri nastavnika i osmoro studenata, uz to još i prodekan za nastavu, roditelji, ukupno nas je u Strazburu bilo oko 20-ak. Ti biciklisti su isti oni studenti sa kojima sam išao u Kragujevac, za Niš, sa kojima sam i ja vozio kada smo dočekani u Smederevu. Većina nije znala da će nas nekoliko sa fakulteta doći, prijatno su se iznenadili. Bilo je i suza, naravno. Još uvek se sležu utisci. Mislim da nismo ni svesni šta je zapravo urađeno time i koliko je sve to značajno – kaže, u razgovoru za SDCafe.rs Erak.

U čitavoj toj neopisivoj atmosferi kada su se u Strazburu susreli naši studenti i sunarodnici koji žive van zemlje, osvrćući se oko sebe, Marko je u jednom trenutku opazio nešto što ga je posebno obradovalo – transparent na kome je pisalo da je Smederevo uz studente. I eto, čak i tu, njegov rodni grad našao je načina da bude uz mlade koji mesecima traže istinu i pravdu.

Kad smo stigli na trg, video sam ženu koja drži natpis „Smederevo je sa vama“, baš sam se obradovao i naravno, odmah smo tu morali da se fotografišemo, da zabeležimo taj trenutak. Baš mi je bilo drago kad sam tamo našao nekoga iz Smedereva, vredeo je svaki trenutak tog doživljaja.

Za mene lično, najupečatljiviji utisak je to koliko su se ljudi ujedninili, ne samo u Srbiji već i širom Evrope. Recimo, na dočeku je bila zamenica gradonačelnika koja je poželela dobrodošlicu studentima.

Oni su posle toga predavali zahteve i pismo Evropskom sudu, svi su im u Strazburu nudili smeštaj, hranu. I na celom tom putu je bilo tako, pa i nama su, kada smo saopštili da ćemo ići tamo da ih dočekamo, u roku od tri dana stigle donacije da pokriju troškove puta i smeštaja. Za mene je dakle to najveći utisak – koliko su se ljudi ujedinili i što su, da tako kažem, ljudi postali ljudi, priča nam Marko Erak sumirajući prve utiske.  

Kako dodaje, studentski biciklistički put do Strazbura jeste fizički zahtevan, ali je možda još teži ako govorimo o psihičkim izazovima. Dnevno se prelazilo između 80 i 100 kilometara, što je ozbiljan poduhvat za telo, ali pre svega za mozak, kaže Marko.

Na naše pitanje da li veruje u to da će ovaj gest studenata uspeti da makar nešto promeni u činjenici da Evropa za sada ipak više ćuti nego što reaguje na situaciju u Srbiji, naš sagovornik ima optimističan odgovor i očekivanja:

Moje lično mišljenje je da hoće. Širom Evrope su ljudi na taj način čuli i videli šta studenti rade. Medijski je bilo veoma propraćeno, televizija iz Strazbura ih je pratila čitavo vreme, još od momenta kada su krenuli iz Novog Sada. Verujem da će se nešto promeniti, makar i da se narod u Evropi probudi i da oni krenu u neke svoje akcije koje će možda pokrenuti sam Savet Evrope koji je već zadužen za to da na neki način odreaguje po ovom pitanju. Videli smo kako su dočekani, kojim rečima i meni deluje da će to imati nekog efekta. Kakvog tačno, videćemo – poručuje Erak.  

Inače, studenti biciklisti se u Srbiju iz Strazbura vraćaju večeras i biće im priređen skromniji doček s obzirom na to da stižu na Veliki petak, dok će veliko okupljanje tim povodom biti 22. aprila u Novom Sadu.

Foto: Lična arhiva i društvene mreže