Bude ovde ponekad svega i svačega. Naravno, mahom „u granicama dozvoljenog“, ali ima povremeno posebno izazovnih situacija. Naime, kao što smo već naglašavali, u poslednje vreme prva polovina šesnaestominutne tišine protiče neretko uz desetak okupljenih što prolaznici koji ne dele stavove onih koji zastaju, koriste za dobacivanja, prebrojavanja, uvrede, psovke i slično. Ima onih koji se tu iz radoznalosti zadrže, ali i onih koji sa podsmehom upiru prstom. Jedan naš stariji sugrađanin umalo se danas nije skinuo do donjeg veša kako bi pokazao to što je namerio svojim vršnjacima „s druge strane“ ali se posle nekoliko minuta ubeđivanja i razmene mišljenja sve okončalo mirno. U međuvremenu se još poneko u prolazu priključio i zastao u tišini tek da brojačima nije dosadno, mada je interesantno da i dalje u porukama da „ometaju ljude“ istrajavaju jedino pešaci – oni kojima ama na baš nikakav način ne smeta to što neko stoji na ulici. Vozači su verovatno već naviknuti na to da je kod nas gužva i kolaps u svako doba, nezavisno od toga da li traje šesnaestominutna tišina ili ne… Ali, to nije do „blokadera“, a tamo gde treba da se bune verovatno ne bi smeli ni da se pojave i na kraju – pojeo vuk magarca.
1 comment
Svesno ili ne, ali upravo ste svojom formulacijom saučesnici u relativizaciji onog što se desilo na jučerašnjoj tišini – nije bilo nikakvog skidanja do zamalo donjeg veša, već je reč o klasičnom polnom uznemiravanju i postoji i snimak kao dokaz za to.