Home Info Zlatni Deda – prva puška Smedereva!

Zlatni Deda – prva puška Smedereva!

redakcija

Po opštem mišljenju, drugo mesto se ne osvaja, već se gubi prvo. Zagovornik ovog mišljenja je i najtrofejniji i najstariji aktivni smederevski strelac Novica Petrović. Osvajač više od 200 pojedinačnih i ekipnih medalja planira da se aktivno takmiči sve dok ga oko služi. I dok postiže rezultate vredne medalja, a i danas, u svojoj 63-oj godini je strelac od koga se na svakom takmičenju očekuje da bude na postolju.

„Osećam da još mogu da postižem odlične rezultate“ – kaže Petrović, željno iščekujući Prvenstvo Srbije na malokalibarskoj pušci u nacionalnom programu gde brani dve zlatne medalje u disciplinama trostav i 40 metaka ležeći, a tu je odmah potom i Prvenstvo Srbije vojničkom puškom, gde je prošle godine ostao bez medalje. 

U smederevskom streljačkom sportu niko nema više medalja od njega. Ne zna ni sam ukupan broj, ali je siguran da ih je više od 200 u različitim disciplinama. Od tog broja bar polovina, što pojedinačno, što ekipno, su one najsjajnije. Da se bavi streljaštvom sa 17 godina nagovorio ga je školski drug u drugom razredu srednje škole. Seća se i datuma, 20. septembra 1970. godine. Ovog 20. septembra 2015. biće tačno 45 godina kako je aktivan u streljaštvu. I u svoj 63-oj teško ga i mnogo mlađi strelci u Srbiji pobeđuju. U klubu ga gotovo svi zovu „deda“. A on se zove Novica Petrović i najtrofejniji je i najstariji aktivni strelac Streljačke družine „Smederevo“. Na pitanje dokle, Nova odgovara sa osmehom: „Dokle mogu, dokle vidim. Ja i sada gađam sa dioptrijom +1,75 i postižem odlične rezultate. Ove godine sam na vazdušnoj pušci na Prvenstvu Srbije izgubio prvo mesto na zadnjoj seriji, bio sam drugi“ – i nastavlja da objašnjava kako je zapravo izgubio zlatnu medalju, a ne kako je osvojio srebrnu. Prvenstvo Srbije na malokalibarskoj pušci u nacionalnom programu polovinom septembra je prvo sledeće takmičenje na kome će braniti dve zlatne medalje u disciplinama trostav 3 puta 20 metaka i 40 metaka ležeći, a tu je odmah potom i Prvenstvo Srbije vojničkom puškom, gde je prošle godine ostao bez medalje. 

NAJVEĆI USPESI

Najdraža medalja i onu koju je najviše priželjkivao je prva zlatna medelja vazdušnom puškom na Prvenstvu Jugoslavije u Zagrebu, 1976. godine, u kategoriji seniora. Tada je postavio i prvi rekord u toj disciplini, koji je kasnije, naravno oboren. Još uvek važeći rekord postavio je na Prvenstvu Jugoslavije 2001. godine, u trostavu malokalibarskom puškom sa 542 kruga, a važeći ekipni rekord u istoj disciplini postavio je zajedno sa pokojnim Želiborom Mladenovićem i Draganom Florićem, 1582 kruga, na Prvenstvu Srbije 1996. godine, kao ekipa Streljačkog kluba „Heroj Srba – Bezbednost“. To su medalje u nacionalnom programu serijskom puškom.

Najveći uspeh, međutim ostvario je u međunarodnom programu, na Prvenstvu Jugoslavije 1986. godine, kada je ekipa Streljačke družine „Smederevo“ postala ekipni prvak u olimpijskom meču (60 metaka ležeći). U ekipi su pored Petrovića bili još i Dragan Florić, Siniša Mašović i Miodrag Ivković (rezerva). 

Najveće razočarenje, iako je bio prvi, doživeo je na Prvenstvu Srbije u Lazarevcu 2002. godine. Tada je izjednačio svoj državni rekord u trostavu, 542 kruga, odnosno nije uspeo da ga popravi. A niko to nije uspeo ni do danas. 

Najveći žal mu je što nije nastavio karijeru u međunarodnom programu. Te 1986. godine kada je „Smederevo“ postalo prvak države, realno je bilo za očekivati da neko od naših strelaca može da uđe i u A reprezentaciju Jugoslavije. Ali, politika kluba u to vreme, kako kaže Petrović, zasnivala se na masovnosti, dok se manje pažnje pridavalo kvalitetu.

– Tako da smo mi odustali od međunarodnog programa upravo kada smo bili na vrhuncu. Kada smo dostigli zenit kao prvaci države vratili smo se na serijski program, koji se tretira kao C program, za razliku od međunarodnog, na standardnom oružju, koji je A program. A mogli smo da nastavimo sa međunarodnim programom, jer sam ja tada kao najstariji član ekipe imao samo 33 godine. Evo, na primer Rajmond Debevec i sa 40 i 50 godina „ubija“ svetske rekorde i osvaja medalje na svetskim prvenstvima, kaže Petrović. 

 

VREDEO SAM KAO STRELAC

Njegovi uzori u streljaštvu iz vremena kada je bio mlad strelac bili su tadašnji reprezentativci Jugoslavije: Srećko Pejović (sadašnji sportski direktor Streljačkog saveza Srbije), Miroslav Šipek, Zoran Lazić, Zdravko Milutinović i mladi Šaćir Džeko. 

– To su bili vrhunski strelci, koje smo mi posmatrali i želeli da gađamo kao oni. U Podgorici 1981. godine gledao sam engleskog strelca Alana Alistera koji je prvi na svetu „ubio“ apsolutnih 600 krugova u olimpijskom meču. Posle toga su te rezultate pucali i naši strelci Goran Maksimović, Stevan Pletikosić i drugi. Želeo sam da budem kao oni, da postignem te rezultate, međutim od 1986. godine nije mi se pružila ta prilika. U Užicu, na Prvenstvu Srbije 1981. godine „ubio“ sam rezultat samo za jedan krug manje od zvaničnog  svetskog rekorda i bio sam prvak Srbije. Blagoje Marinković iz Beograda i Miroljub Hadži Cenić „ubili“ su 578 i 577, ja 580 krugova, a zvaničan Svetski rekord je bio 581 krug. Znači, vredeo sam kao strelac i da sam imao nekog iza sebe, podršku grada, ili kao što je Goran Maksimović (olimpijski šampion iz Seula 1988 i petostruki olimpijac, prim. aut.) imao podršku firme, Fabrike kablova Jagodina, da ga šalje na takmičenja, plaća kotizacije, mogao sam i ja da uđem u A reprezentaciju, jer imao sam te rezultate u „Smederevu“, priča Novica sa setom, dok prelistava ukoričenu svesku A4 formata, braon boje, u kojoj je beleži sve važnije rezultate tokom svoje karijere i čuva novinske članke.

Najneobičniji doživljaj imao je pre par godina na Prvenstvu Srbije vojničkom puškom u Trsteniku, kada je i sa pogodkom u jedinici, uspeo da osvoji medalju. A imao je promašaja jedino i upravo, tom vojničkom puškom, koja je jako specifična, ima teško okidanje i ukoliko se ne izvrši predpritisak do opaljenja može doći trzajem i tada se dešavaju promašaji. Novica kroz smeh kaže da mu se to desilo možda najviše dva puta do sada. Ali, da je to bilo zbog loše municije. I ovu spomenutu jedinicu računa u promašaj. 
Na skoro svakom takmičenju je u tremi. Bez obzira kog je ranga to takmičenje uvek postoji mala doza treme, ali, po njemu, ta trema je pozitivna. Ima i negativne treme, gde se strelac, maltene oduzme, pa ne može da postigne dobar rezultat, jer ne može da savlada tu tremu. Pozitivna trema, međutim strelcu pomaže da se on koncentriše da pristupi opaljenju svakog hica kako treba, izvrši sinhronizaciju radnji nišanjenje-okidanje. Trema na početku meča je najjača, a zatim sama nestane. 

TRENING JE NAJBITNIJI

Jedno nedavno istraživanje kaže da čak 80,3 odsto sportista upražnjava neki sujeverni ritual. Novica Petrović, međutim nije sujeveran i nema neki poseban ritual pred takmičenje. Uvek voli da obuče skoro istu opremu, pododelo i čarape iste debljine, ali ne i da ih prevrne naopako protiv uroka, već zbog mogućnosti da, ako nije iste debljine, može doći do promene u željenim pogodcima, zbog čega strelci inače, nose uvek istu opremu.  

Poruka mladim strelcima koju Novica Petrović želi da pošalje je kratka, jasna i precizna. Svakom treningu treba da se prilazi kao da je u pitanju meč na takmičenju.  
– Bio sam trener „Smedereva“ neke tri-četiri godine. Tada su okosnicu kluba u puškaškim disciplinama činili Nikola Simić, Nikola Velojić i Uroš Dimitrijević. Uvek sam im pričao, a i sada se pridržavam te teorije, koju i ja uvek upražnjavam pri nastupu – trening je najbitniji. Na treningu se stiču navike, usavršava tehnika i taktika gađanja, koja treba da se primeni na takmičenju. Znači, trening mora da bude najozbiljniji. Ozbiljan pristup treningu automatski od strelca zahteva i ozbiljan prilaz na takmičenju. To znači da trening ne treba da se razlikuje od takmičenja. Automatski, takmičenje je onda nastavak treninga. Sam strelac treba da izgradi svoj stil, tehniku i taktiku gađanja. Tu je, naravno i trener, da razume strelca, da ga uputi u ono što njemu najviše odgovara i kako da se tome prilagodi. Dakle, od treninga sve zavisi, odnosno kako će taj strelac da se oformi. Nema odstupanja. Streljaštvo je specifičan sport u kome strelac sam mora u svakom trenutku da odluči i kad mu ide dobro i kad mu krene lošije kada da stane, da se skoncentriše i kada da nastavi sa dobrim rezultatima. Nekad ide super, strelac ubija centre, ali treba da oseti i taj momenat kada može da naiđe slabiji hitac i tad treba da stane. Strelac mora da se izbori sam sa sobom, da bi mogao da postigne dobar rezultat. A sve se to stiče na treningu. Ozbiljan trening, prilaz treningu, prilaz nastupu – to se sve sprovodi i na takmičenju, poručuje prva puška „Smedereva“ – Novica Petrović. 

Tekst i fotografije: Marija Aničić

Izvor: SDCafe

0 komentara
0

Slične vesti

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!