Velikim, a kako se s pravom čulo, možda i najvećim događajem tog tipa posvećenoj ovoj temi u našoj zemlji u poslednje vreme, završen je projekat „Oživimo nasleđe zadrugarstva“. Na tu priču o prvim stranicama istorije srpskog zadrugarstva koju je počelo da ispisuje 28 domaćina 1894. godine, poslednjih meseci podsećalo je Aktivističko udruženje Za Drugarstvo Vranovo, kazao je, pozdravljajući okupljene Vladan Simić
Cilj ove inicijative je renoviranje zadrugarskog doma u Vranovu, i pretvaranje istog u muzejski prostor sa stalnom izložbenom postavkom. Ono što nas s tim u vezi naročito raduje i što ovoj priči daje posebnu težinu, jeste što su nam pored Muzeja, Grada Smedereva i Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture kao matičnih institucija, nesebičnu podršku pružili Zadružni savez Srbije i Regionalni zadružni savez čiji su predstavnici sada sa nama. Možda nam je i najveća čast to što su takođe prisutni i potomci Lazara Savića Gedže – praunuci Života Petrović i Slobodan Savić sa suprugama – kazao je Simić. Iz Regionalnog zadružnog saveza događaju su prisustvovali predsednik Miloš Milovanović i predsednik Skupštine Saša Filipović, dok je iz Zadružnog saveza Srbije, u Vranovo došao predsednik Nikola Mihailović.
Kako je, u izjavi za SDCafe.rs Mihailović istakao, prvoosnovana srpska zadruga važna je za Vranovo i meštane koji su pre 132 godine umeli da „gledaju daleko“ iliti da „vide iza brda“ pa su prepoznali koliko je ta nova ideja dragocena. Bili smo među prvih deset zemalja u tadašnjem razvijenom svetu koje su prepoznale razvoj zadrugarstva, najviše u poljoprivredi. Značajno je sve to za meštane, za regiju, tadašnji Okrug smederevski, celu zemlju. Zemlja koja ima tradiciju, ima sadašnjost i budućnost. Današnja je svečanost prilika da se malo podsetimo svega toga, da radimo na očuvanju sećanja na zadrugare koji su imali viziju, udružili se i napravili prvu zadrugu u Srbiji. Odmah nakog toga usledila je ekspanzija formiranja zadruga, nastao je i Zadružni savez Srbije koji je prošle godine obeležio 130 godina, osnovan je godinu dana nakon vranovske zadruge i bio je osnivač Međunarodnog zadružnog saveza. Vrlo brzo su naši poljoprivrednici, Vranovci, došli i do Evrope. Iz malog sela ušli su u svetske tokove i tendencije što se tiče zadrugarstva. Jako je to značajno – rekao je Mihailović.
Prošle godine je bila međunarodna godina zadruga, ali prošla je, kako dodaje, nažalost u trvenju. U toj ekonomski i politički teškoj godini, jubilej je bio u drugom planu. Ali kao činjenica ostaje da zadrugarstvo nije nikakav arhaični, prevaziđeni koncept jer u svim zemljama sa razvijenom poljoprivredom, razvijeno je zadrugarstvo, a te zemlje imaju manje problema u odnosu na one koje zadrugarstvo ne neguju.
Oba svetska rata na svojim plećima izneli su poljoprivrednici i zadrugari. Pre 30-ak godina je naša zemlja takođe imala problema sa sankcijama i ratovima i tada su zadruge i kombinati sve izneli. Na žalost, kombinata više nema ni u tragovima. To je rasprodato, a zadruge još uvek nisu prepoznate od kreatora agrarne i ekonomske politike. Mislim da je pravi momenat da se nešto promeni. Ono što ostaje kao važan podsetnik je da je u Vranovu nastala prva ideja o zadrugarstvu i sam Zadružni savez je prvo imao sedište u Smederevu pa se posle preselio u Beograd. Od opanaka do svetskih tendencija uvek smo bili prvi. Ali mi imamo tu problematiku da brzo menjamo stvari čak i onda kada su dobre. Umesto da ih sačuvamo, mi smo to brisali i umesto toga eksperimentisali. I opet se i danas tako radi i zaboravlja se ta jedna humana i čarobna reč – zadruga. A bez njih mislim da naša poljoprivreda nema neke velike šanse – poručio je Nikola Mihailović.
Usledila je projekcija polusatnog dokumentarnog filma u produkciji ArtNet studija „Oživimo nasleđe zadrugarstva“ kojim je ukazano na istorijat Zadruge u Vranovu – od osnivanja do gašenja, a prikazano je i kako danas izgleda prostor Zadružnog doma – oronulog i zapuštenog. Osvrt na stanje u kome se nalazi, između ostalog, dao je u svom predavanju „Zadruga vekovni zavet zajedništva“ i Dejan Radovanović, direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Smederevu.
Nažalost, slika koju ste videli govori o posledici stanja ne samo zadrugarstva već i našeg društva u celini, a to stanje traje jako dugo. Nadam se da će moje obraćanje biti uspešan pokušaj da učestvujem u oživljavanju duha sloge i zajedništva koji je naš narod krasio vekovima i bio osnovni činilac, snaga koja je omogućavala da kao narod opstanemo posebno u vekovima kada nismo imali svoju državu. Naš narod je od zemlje došao do države, mi smo narod seljaka i o tome treba govoriti sa najdubljim poštovanjem i ponosom.
Tužna je ova priča zbog koje smo se Vlada i ja povezali pokušavajući da nađemo put kako bi se zgrada Doma zadrugara obnovila. Spolja je oronuo, ununtra je možda još i lošija situacija. Ali, što je ključno? Kada su taj dom gradili, to su uradili zadrugari, meštani Vranova koji su se okupili, uložili svoj novac i rad i tako podigli taj dom. Danas ta zgrada nema titulara, maltene se ne zna ni čija je. Postavlja se pitanje, ukoliko bi je obnovili, koju bi budućnost i održivost imala, koji smisao, šta će se tu dogoditi i dešavati. Dakle, moramo da stvorimo klimu da taj dom, kad se obnovi, ima nekog smisla. Mi kao ljudi koji radimo u zaštiti znamo da se često dogodi da država uloži neki novac i obnovi objekat, a posle toga nemamo sistem održavanja i onda relativno brzo kao da ništa nismo ni uradili, ti objekti propadaju i urušavaju se. Ja, kao važan deo priče, vidim ovo okupljanje. To je prvi korak da pokažemo da imamo volju i nadu da ta zgrada može da ima neki novi smisao. Možda će, jednoga dana, ako opet zaživi ideja o zadruzi ona biti ovde, a do tada, Vlada ima razne ideje i ljudi koji se budu uključili će omogućiti da taj novac koji treba da se stvori i dobije za obnovu, da ne bude besmisleno uložen – poručio je Radovanović. Takođe, govorio je i o tome da postoji idejno rešenje sanacije objekta koji je uradilo JP Urbanizam pre četiri godine. Pored postojećeg stanja, tu je data polazna osnova i opisi poslova. Pre četiri godine, predračun je ukazivao na to da bi troškovi obnove iznosili oko 10 miliona dinara. Sada bi svakako bio potreban novi predračun s obzirom na to da su cene više. Ali je najvažnije imamo li mi svi zajedno želju da se to ostvari i čvrstu nameru da toj želji ostanemo dosledni. Samo od toga zavisiće budućnost prošlosti.
Celokupan film o zgradi Zadružnog doma u Vranovu, prvim godinama i istorijatu možete pogledati i ovde:
Projekat „Oživimo nasleđe zadrugarstva“ realizuje se u okviru projekta “Evropsko iz Srbije” koji finansira Evropska unija, a sprovode ga PRO.TOK21 u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva: Sinhro, Klara i Rosa, StartHub i Takt.
Ovaj tekst se realizuje u okviru projekta Evropsko iz Srbije, koji finansira Evropska unija. Za sadržaj je isključivo odgovaran autor i on ne odražava zvanične stavove Evropske unije.
„Zajedno kroz prošlost“ – Za Drugarstvo iz Vranova nastavlja zanimljive aktivnosti
Projekcija dokumentarnog filma o istorijatu prve zemljoradničke zadruge u Srbiji