U Ekonomskoj školi nadalje bez turističkog smera

Nakon najmanje bar pola veka, turistički smer za srednjoškolce u Smederevu više nije opcija za upis. Da je smer turistički tehničar „nestao“ sa liste za ovogodišnji upis moglo se zaključiti na osnovu najave koju je škola na sajtu objavila za „Dan otvorenih vrata“ krajem aprila. Nedugo potom, deo kolektiva je uputio dopis našoj redakciji sa tvrdnjom da je direktorka, samoinicijativno, bez odluke Nastavničkog veća i Školskog odbora, tražila izmenu plana upisa kojim je ukinut pomenuti smer i uveden novi, pravno – poslovni tehničar.

“Direktorka je svesno zaobišla procedure propisane čl. 119. i 122. ZOSOV-a. Zaposleni su za promenu smera saznali sa oglasne table, tek nakon što je plan postao konačan” – navode oni, a u istom obraćanju još navode i da je turistički smer raskidanjem ugovora sa agencijama usled školske godine svesno urušavan kako bi to bilo iskorišćeno kao argument za teškoće u organzaciji nastave na tom obrazovnom profilu. Iz odgovora koji je njima Školska uprava uputila, nakon što su se tamo obratili tražeći objašnjenje o ukidanju smera, evidentno je da je do izmene plana upisa došlo nakon što je Školskoj upravi, Ekonomsko – trgovinska škola 24. februara obratila sa zahtevom za korekciju predloga plana. Kao razlog za izmene, navedeno je to što “na teritoriji Smedereva ne postoje hotelski kapaciteti što već duži period predstavlja ozbiljan izazov u organizovanju praktične nastave i blok nastave za učenike obrazovnog profila turistički tehničar. Škola kontinuirano ulaže napore u obezbeđivanje adekvatnih uslova za realizaciju praktičnih oblika nastave, ali objektivne okolnosti na lokalnom nivou značajno otežavaju kvalitetno sprovođenje nastavnog plana i programa. Sa druge strane, analizom potreba tržišta rada na lokalnom nivou i interesovanja učenika, uočeno je da postoji realna potreba za profilom pravno – poslovni tehničar, dok je potreba za većim brojem turističkih tehničara u postojećim uslovima ograničena”.

Na osnovu svih tih navoda, a u nameri da javnost informišemo kompletno i objektivno, obratili smo se rukovodstvu škole pitanjima o tome da li je tačno da je direktorka izmene predložila samoinicijativno, zašto je do izmena došlo, koji su bili kriterijumi i da li je za taj smer, uprkos otežavajućim okolnostima, bilo zainteresovanih za upis, da li je eventualno razmotrena mogućnost da se taj smer nađe na upisu u razmaku od nekoliko godina, ako već ne može svake školske godine… Odgovor koji smo dobili od direktorke Violete Đorđević, objavljujemo u nastavku:

“Ekonomsko-trgovinska škola u Smederevu je ustanova sa jasnom obrazovnom misijom i merljivim rezultatima. Naši učenici ostvaruju značajne uspehe na republičkim i međunarodnim takmičenjima, aktivno učestvuju u Erasmus+ projektima, kao i u saradnji sa partnerima iz privrede, čime stiču znanja i veštine primenljive u savremenom poslovnom okruženju. Posebno ističem da se sve odluke u radu škole donose isključivo u skladu sa važećim zakonima i propisima i uz učešće nadležnih organa. Kada je reč o planu upisa, važno je naglasiti da konačnu odluku o planu upisa donosi nadležno ministarstvo.

Takođe, važno je istaći da je broj učenika koji ove godine upisuju srednje škole na teritoriji grada značajno manji u odnosu na prethodne generacije, što predstavlja izazov za sve obrazovne ustanove. U takvim okolnostima, zadržavanje istog broja odeljenja predstavlja pokazatelj stabilnosti škole, poverenja učenika i roditelja, kao i odgovornog planiranja obrazovne ponude. U objavljenom planu upisa za narednu školsku godinu, umesto obrazovnog profila turistički tehničar nalazi se obrazovni profil pravno-poslovni tehničar, koji je takođe atraktivan i perspektivan profil i učenicima pruža mogućnost sticanja kvalitetnih i primenljivih znanja u oblasti prava, administracije i poslovne komunikacije. Struktura upisa se, u skladu sa procedurama i potrebama obrazovnog sistema, periodično usklađuje sa interesovanjima učenika, potrebama tržišta rada i mogućnostima škole da obezbedi kvalitetnu nastavu i stručnu praksu.

Naš cilj je da obrazovni profili koje realizujemo budu kvalitetni, atraktivni i usklađeni sa interesovanjima učenika i potrebama tržišta rada, uz obezbeđene adekvatne uslove za nastavu, kao i kvalitetnu praktičnu i blok nastavu kod relevantnih partnera iz privrede, kako bi učenici stekli realna i primenljiva znanja”.

U međuvremenu, priča se zahuktala i na društvenim mrežama, a u objavama se navodi da grupa zaposlenih u školi, zahteva hitno razrešenje direktorke, zbog, kako se navodi, falsifikovanja službene isprave i obmane državnih organa. Nastavnica koja je predsednica Školskog odbora podnela je ostavku na to mesto – ponavljaju tvrdnje da nikada pre 24. februara koji se, u odgovoru koji im je dostavljen iz Školske uprave spominje kao datum kada je zatražena izmena, nije održana sednica Nastavničkog veća niti Školskog odbora na kojoj je razmatran ili usvojen novi smer. “Zahtev je poslat samovoljno, uz svesnu obmanu Ministarstva” – kaže deo zaposlenih. Zbog svega toga, osim razrešenja, traže i hitan nadzor inspektora republičke prosvetne inspekcije iz Beograda i poništvanje plana upisa jer je on po njihovom mišljenju zasnovan na nepostojećim odlukama.

Ministarstvo prosvete objavilo je plan upisa u srednju školu za 2026/2027. godinu – turističkog tehničara u ETŠ Smederevo tamo više nema, pa samim tim ni na platformi Moja srednja škola. Evo i opisa smera, onako kako ga je, prošle godine pred upis predstavila upravo ETŠ:

“Budući radnici u turizmu organizuju smeštaj turista u hotelima, ugovaraju, obračunavaju i prodaju turističke aranžmane, obavljaju poslove vodiča i recepcijske poslove. Svoja praktična znanja stiču i usavršavaju u okviru organizovane domaće i međunarodne saradnje sa ugostiteljskim preduzećima. Buduće zaposlenje očekuje ih u smeštajnim kapacitetima, turističkim agencijama i organizacijama.” I očekuje ih, svakako, samo očigledno ne ovde.

I ovde dolazimo do ključnih stvari koje ostaju ispod površine priče koja je mnogo više od gašenja jednog smera.  Neko bi rekao ni prvi ni poslednji slučaj.  Zašto nikome ne bi ni palo na pamet da ukine neke industrijske smerove – pa zato što bi nastala prava drama jer je ovaj grad sebe sveo na to – industriju. To nam je važno i tako nešto sigurno bi izazvalo buru. Turizam? Ma kakvi! Zapravo, sudbina turističkog smera u srednjoj školi u Smederevu, samo je rezultat činjenica koje već dugo živimo u realnosti uprkos tome što se u teoriji, političkim govorima i predizbornim obećanjima, svi kunu u smederevski turizam. Ali na delu, dešava se, o čemu svedoči i ovaj primer, sasvim suprotno.  Grad koji ima tako bogatu kulturnu baštinu i istoriju, spao je na to da nema elementarne uslove da pruži kvalitetnu turističku uslugu i da sve to upotrebi. “A samo od turizma bismo mogli da živimo” – koliko li smo puta do sada to čuli? To što mi na papiru imamo staregije razvoja turizma koje usvajaju odbornici Skupštine Grada ili što takođe usvojena višegodišnja Strategija razvoja grada počiva, između ostalog, upravo na unapređivanju turističkih potencijala, sve to ostaje na nivou  maštanja. Lepo je slikati se par dana na sajmu, ali svetlosnim godinama daleko od zaokreta koji je nama bio potreban pre svega kroz rešavanje problema smeštajnih kapaciteta, hotela, pa i čuvenog pristana koji je najavljivan kao epohalna stvar koja će nam u grad dovesti na hiljade stranih turista, ali nažalost, ispostavilo se da njihovo poimanje lepog nema mnogo veze sa dizalicama koje im mlate nad glavom i teretnom prugom za dobrodošlicu sa sve kompozicijama punim opasne materije, tečnog naftnog gasa.

Za nečinjenje i nesprovođenje svih naših mogućih planova, odluka, nacrta, stretegija – nikom ništa, usvojili smo nešto, kobajagi se obavezali, lepo je to zvučalo za govornicom, ali ne donosi nikakvu težinu niti obavezu da se izgovorenih reči držimo. Gašenje turističkog smera u ETŠ samo je još jedna, očigledna potvrda toga gde zapravo jesmo. I nažalost, nije to jedina takva potvrda u kojoj stvarnost demantuje hiljadu puta neiskreno izgovorene fraze da je ovo grad istorije, turizma, voća i vinogradarstva. Jer, u potpunoj tišini, naša poljoprivredna škola, ostala je poljoprivredna samo u svom nazivu – u Smederevu već godinama nema smera za poljoprivredne tehničare, a za time se niko čak nije ni osvrnuo. Nije uspela ni sjajna ideja kojoj takođe nije bila poklonjena ozbiljna pažnja ni trud, da se u istu tu školu uvede smer za vinare i vinogradare. Jer, u Smederevu smo, pobogu, i gde je mesto takvom smeru, ako ne ovde?! I nije teško pretpostaviti da bi sada, od donosilaca odluka, umesto samokritike i preispitivanja, došlo jedino odricanje od sopstvene odgovornosti uz konstataciju da ne mogu da teraju decu koju to ne zanima da se upisuju na takve smerove. Jer, tako je najlakše, linija manjeg otpora ne traži napor ni zalaganje za razliku od toga da se promisli i preduzme nešto konkretno. Ko zaista želi, određene, za svaku sredinu specifično važne obrazovne profile, ume i može da održi uz malo truda, mudrosti, promocije i prave motivacije. Ali, to je već viša matematika. Deca koja žele da se posvete tim zanimanjima, naći će način, sad ništa nije preko sveta, ima tih smerova u drugim gradovima, bar smo se toga nagledali, kako ih život zove negde drugde, van ovog mesta. A šta će ovde ostati? – pitaće se neko. Jednostavno je. Ono što smo sejali, to ćemo i da žanjemo.