Ovogodišnji, a inače trideseti dobitnik „Zlatnog ključića“, nagrade koju „Smederevska pesnička jesen“ dodeljuje za stvaralaštvo namenjeno deci, je Violeta Jović. To je danas jednoglasno odlučio žiri koji su činili Jovica Tišma, predsednik, i članovi Branko Stevanović i Nedeljko Terzić.
Violeta Jović je rođena u Nišu 1966. godine. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u rodnom gradu gde živi i radi kao generalni sekretar Univerziteta. Osnivač je i umetnički direktor Medijana festivala dečjeg stvaralaštva i stvaralaštva za decu. Osim autorskih dela, protpisuje se i kao priređivač više zbornika Medijana festivala. Članica je Udruženja književnika Srbije i Društva književnika i književnih prevodilaca Niša
Napisala je više od trideset knjiga za decu i mlade i osvojila mnoštvo nagrada. Njena poezija i proza prevedeni su na ruski, engleski francuski, nemački, italijanski, japanski, romski, rusinski, rumunski, bugarski, grčki, mađarski, slovenački, slovački i druge jezike. Zastupljena je u čitankama i lektirama, antologijama savremene srpske književnosti, književnim časopisima, časopisima za decu i zbornicima. Nagrađivana je i za sveukupan doprinos očuvanju kulturne baštine i izvornog stvaralaštva.
Zavidnom književnim delom – pesmama, pričama i romanima, Violeta Jović je zaslužila mesto među najznačajnijim srpskim autorima koji pišu za decu i mlade. U njenom književnom svetu nema kompjuterskih igrica, čarobnjaka, veštica i nadrelanih bića. Ona detetu ukazuje da se igra i živi sopstveno detinjstvo koje je bogato i lepo ako umemo da se osvrnemo oko sebe i širom otvorimo oči za lepotu koja nas okružuje, da se igramo, učimo i radujemo se.
Posebnu dragocenost književnog opusa Violete Jović čine dela napisana prizrensko-timočkim govorom (svrljiško-zaplanjskim dijalektom). Govoreći i pišući maternjim jezikom, ona čuva ne samo zavičajni govor i zavičajnu tradiciju već svekoliku lepotu i svežinu srpskog jezika, braneći ga tako od pomodnih tuđica koje nam ga uveliko otimaju. Veštim pevanjem i pripovedanjem autorka je stekla vernu čitalačku publiku širom Srbije pa su njene knjige napisane na dijalektu neretko bile najčitanije i u krajevima u kojima se govori standardnim srpskim jezikom – navodi se u obrazloženju.
Violeta Jović je, između ostalog, autor knjiga „Pismo sa Meseca“, „Sunčev voz“, „Radovanje i igranje“, „Neke važnije stvari“, „Ja sam samo pesma“ „Odmica život/Projde život“, (zajedno sa Zoranom Vučićem, poezija na jeziku zavičaja svrljiško-zaplanjski dijalekat) „Svitac u očima“, „Šašava vila“, „Do deteta treba rasti“ i „Praćkom na jaguara“.
Među do sada dobijenim nagradama su Dragomir Đorđević na Festivalu pesnika za decu Bulka u Crvenki, Gordana Brajović za knjigu Svitac u očima; Zlatna plaketa Vesninog proleća; Majska plaketa opštine Svrljig za unapređenje kulturne baštine i očuvanje izvorne tradicije; Momčilo Tešić za knjigu Sezona lova na svice; Sunčani sat za sveukupan doprinos stvaralaštvu za decu; Brana Cvetković Dečjeg kulturnog centra Beograd za izuzetan doprinos stvaralaštvu za decu; Zlatno Gašino pero Međunarodnog festivala humora za decu u Lazarevcu; Srebrno Gašino pero za knjigu Vila Rosa; dva puta Dositejevo pero za najbolju knjigu po oceni dečje kritike, 2020. godine za knjigu Kad porastem biću baba a 2022. za knjigu Bajka o čovečici – Desanka Maksimović…
Foto: Privatna srhiva