Drugi i treći dan 138. Smederevske jeseni bio je u znaku srednjeg veka – epohe vitezova, dvorova, umetnika i zanatlija. Posetioci su imali priliku da zakorače kroz vreme i dožive život iz doba despota Đurđa, zahvaljujući programu koji su pripremila udruženja posvećena očuvanju istorijskog nasleđa.
Poseban deo organizovalo je Udruženje za očuvanje starih zanata i veština „Beli Orlovi“. Ono što je počelo kao ideja nekoliko entuzijasta zaljubljenih u istoriju, danas je preraslo u snažno udruženje sa stotinama članova, od kojih su mnogi istoričari i arheolozi. U Malom gradu prikazali su raznovrsne aspekte srednjovekovnog života: viteške borbe, demonstracije korišćenja oružja, stare zanate, ali i svakodnevicu ljudi iz tog vremena – od kulinarstva, preko lova i streličarstva, do freskoslikarstva i kaligrafije.
Atmosferu su dodatno obogatili sokolari, zanatlije, vinari, kao i proizvođači rakije, koji su se pobrinuli da se posetioci okrepe na način dostojan jednog srednjovekovnog sajma. Veliku pažnju privukla je i umetnička prezentacija udruženja UL-AZ Smederevo, gde su akademski slikari demonstrirali tehnike slikanja iz kasnog srednjeg veka, koje su se koristile na vladarskim dvorovima širom Evrope – u periodu između renesanse Paleologa i rane italijanske renesanse.
Posetioci su mogli da vide kako su izgledali crteži iz XV veka – iznenađujuće razvijeni za period kada je pismenost bila retkost, sa prikazima crteža na različitim vrstama papira korišćenim u vreme despota Đurđa; srednjovekovni rukopisi – minijature i jevanđelja rađena perom i prirodnim pigmentima, uz prikaz originalnih alata tog vremena; vladarski žigovi – replike pečata korišćenih na diplomatskim i pravnim dokumentima, izrađene po heraldičkim pravilima tadašnjih vladarskih kuća; grafika pre Gutenberga – kako se izrađivao otisak grafike na drvetu bez štamparske prese, kroz strpljivu ručnu izradu koja je preteča modernog štamparstva.
Takođe, posetioci svih generacija imali su priliku da probaju streličarstvo i okušaju se u srednjovekovnim veštinama, kupe unikatni nakit, kožnu galanteriju, istorijske suvenire i ručno rađenu garderobu, kao i da uživaju u živoj demonstraciji istorije i upoznaju zanatlije koji su vekovne tehnike sačuvali od zaborava.
Fotografije koje stižu iz Malog grada svedoče o tome da je duh srednjeg veka na dva dana oživeo na dvoru Brankovića. Ali ostaje i gorčina kada je o ovom segmentu programa reč s obzirom na to da je u istom, nakon više godina, (ukoliko izuzmemo UL-AZ) uskraćeno učešće domaćim snagama, a reč je o više desetina ljudi, smederevskih stvaralaca i kreativaca, pesnika koji su priređivali poetske susrete, ansambla pozorišta PATOS koje je skoro dve decenije izvodilo predstavu “Poslednji dani despotovine”, orkestru Svetlost… Na gradskoj manifestaciji ovog tipa, sasvim je logično da okosnicu čine lokalci, tim pre što ih ovaj grad zaista ima mnogo pri čemu njihov rad zaista zaslužuje pažnju i poštovanje. Dok dobijaju priznanja van ove sredine, u sopstvenom gradu su potpuno sklonjeni u stranu, a to, ne nanosi štetu njima već pre svega organizatorima i što je najvažnije samoj publici i posetiocima koji su ostali uskraćeni za kvalitetne sadržaje. Nedostajalo je sve ono što čini raniji koncept nazvan „Despotov grad“, zbog čega je Mali grad pre uvek bio potpuno ispunjen, a programi neprekidni. Neka ovo bude izuzetak pa da naredne jeseni, ponovo uz Bele orlove i UL-AZ svi budu na okupu kao što je to ranije bio slučaj.