Na nedavno priređenoj 37. međunarodnoj izložbi pronalazaka, nove tehnologije i industrijskog dizajna, održan je šesti „Kup nacija mladih inovatora – Beograd 2023“. Izlagali su domaći i strani pronalazači, instituti, fakulteti, škole, preduzetnici, privatnici…
Među svima njima i Smederevka Đurđa Nedeljković koja je predstavljala Stomatološki fakultet u Beogradu na kome trenutno privodi kraju drugu godinu doktorskih studija.
Baš u okviru tog usavršavanja, uz pomoć mentora, nastala je, ovom prilikom predstavljena i kao važan pronalazak nagrađena ideja. Ona je dobila zlatnu medalju sa likom Nikole Tesle u oblasti nove tehmologije, a Stomatološki fakultet i njeni mentori, zlatni pehar za odlične rezultate u oblasti inovacija.
Kako je istaknuto, ova inovacija je značajna na polju stomatološke protetike i predstavlja novi tehnološki postupak u izradi jednokomadnog skeleta teleskop proteza primenom metala od polioksimetilena.
“Radim doktorsku disertaciju koja sama po sebi, podrazumeva rad sa pacijentima, dakle, ne samo laboratorijski, već i klinički rad, konkretno u mom slučaju, na Klinici za stomatološku protetiku. Moj nagrađeni rad, koji je deo doktorske disertacije, odnosi se na izradu teleskop proteza kod subtotalne krezubosti. Ona nastaje kada ostane minimalan broj zuba pa je potrebno izraditi zubnu nadoknadu. Te proteze mogu biti od različitih materijala, zlatne, kobaltne i slično, a naša ideja je bila da budu od novog gradivnog materijala, polioksimetilena. Taj materijal se ranije nikada nije koristio za ove namene.
Biokompatibilan je, hipoalergen, ima dobre indikacije kod onih koji su alergični na metal. Finansijski je pristupačna takva proteza i pored toga što ima dobre fizičko – mehaničke osobine, zadovoljavajući je i estetski efekat. Sada se izrađuje na pacijentima koji nam dolaze na kontrole posle tri, šest meseci i godinu dana.
Videćemo kakvi će biti rezultati. Naša ideja je da kroz te kontrole upoređujemo, fotografišemo, da vidimo da li dolazi do prebojenosti i slično. Dobro ta proteza prijanja uz tkiva, minimalno je vidljiva, ali zato ima nepoznanica poput onih da li će vremenom promeniti boju kada se konzumira vino, kafa ili nešto slično” – kaže Đurđa Nedeljković za SDCafe.rs.
Kako dodaje, prvi utisci su odlični, a pacijenti zadovoljni. Adaptacija traje najmanje tri meseca. Za sada se te proteze ugrađuju u okviru programa Klinike koji je namenjen gerijatrijskim pacijentima. Naravno, primena je moguća kod pacijenata svih generacija.
Nagrađeni tim čine Đurđa i mentori – prof. dr Ivica Stančić, takođe Smederevac i doktorka, asistentkinja Aleksandra Popovac: “Sa njima sam krenula da radim na četvrtoj godini studija, onda smo nastavili zajedno da pišemo i naučne radove tokom naredne tri godine. Na njihovu inicijativu sam posle i konkurisala za doktorske studije.”
Na pitanje šta dalje, Đurđa odgovara da je doktorska disertacija – maraton. Najbolja varijanta bila bi recenzija u nekom međunarodnom, naučnom časopisu.
“Da bi se objavila doktorska teza mora da se napiše rad kao deo disertacije ali to mora biti u nekom međunarodnom časopisu. Ja već imam jedan rad u švajcarskom časopisu, ali nije iz ove oblasti. To je možda i najveći posao, jer se odgovor recenzenata čeka i po dve godine. Videćemo kako će to ići, ali svakako je to plan kome težim”- poručuje naša sagovornica.
Đurđa ima 28 godina, a radi u smederevskom Domu zdravlja kao zubar na određeno vreme. Nada se da će se to promeniti jer bi volela da ostane u svom gradu.
“Kada se pročulo za tu medalju, jedna drugarica me je pitala koliko sam para dobila za to. Novac nisam dobila, ali sam dobila satisfakciju da nešto dobro radim, to mi je dalo vetar u leđa. Bila je to poruka da nije uzaludno truditi se. Svaka nagrada sama po sebi nešto znači. Kada radite u Domu zdravlja, vi ne dobijate novac kao u privatnoj praksi, ali vam znači kada čujete lepu reč, kada se pacijent vrati ponovo kod vas, kada vas pohvali u čekaonici ili kod nekog svog. To dodatno ulepša dan”- kaže Đurđa Nedeljković za SDCafe.rs.
Biologiju je volela još u školi, išla je na republička takmičenja u srednjoj, a tada je već, osim testa, bilo potrebno pripremiti i neki rad. Tako je sve počelo.
“ Želela sam na studije koje se odnose na biologiju, hemiju, imala dilemu da li medicina ili stomatologija… Ovo drugo je prevagnulo, iako sam položila i prijemni na medicini. I moja mama je stomatolog, verovatno je to imalo uticaja, mada ona zaista nikada nije vršia pritisak na mene u tom smislu. A inače, jedno vreme sam bila neodlučna jer sam imala mnoga interesovanja. Volela sam recital, besedništvo i posebno hoću da istaknem ono za šta verujem da je veoma korisno i može da bude od velike pomoći, a to je test profesionalne orijentacije. Odlična stvar i preporučujem je svima.” – zaključuje Đurđa za naš portal.