Ako bismo malo više obraćali pažnju, primetili bismo da je većina samoposluga koncipirana po istom principu. Da postoji sličan raspored artikala i da postoje određene šeme koje svi lanci marketa poštuju. To nije zato što “prepisuju” jedni od drugih, nego se do takvih rasporeda artikala došlo brojnim istraživanjima i nijedan detalj u samoposlugama nije slučajan.
Koncept velikih samoposluga je počeo da se razvija u Sjedinjenim Američkim Državama još u 30-im, 40-im i 50-im godinama 20. veka. Uvek je postojao samo jedan cilj, prodati što više proizvoda i privući što više kupaca. Od tada pa do danas, razvili su se brojni trikovi razmeštanja proizvoda, postavljanaj sniženja i stvaranja ambijenta koji bi nas nagnali da kupimo i ono što nam, u većini slučajeva, često nije ni neophodno.
Npr. kupci se češće “lepe” na rasprodaje u onim prodavnicama koje na proizvode daju jedno, pa potom na njega nalepe još jedno sniženje (naravno, da bude vidljivo da su bila dva sniženja), nego na one na kojima stoji samo jedno, veće, sniženje. Ako kupac vidi da je jedan artikal snižen za 20, pa potom za 25%, u mnogo većem procentu će uzeti taj proizvod, nego isti takav na kojem stoji da je snižen za 40%, iako bi cena proizvoda i u jednom i u drugom slučaju bila ista.
Iako većina misli da sami odlučujemo u svakom momentu šta kupujemo, među lancima supermarketa je dobro poznato da nije tako, a iza njih stoji višedecenijsko iskustvo i brojna istraživanja.
Ulaz – Prilikom ulaska u samoposluge, najpre se ulazi u “zonu za dekompresiju”, u kojoj se obično uzimaju korpe. To je i mala rampa, koja se ili automatski otvora, ili samo prolazite kroz nju. Cilj te zone je da nas uspori i na taj način nas prilagodi uslovima u kupovini, kako bismo na taj način što više vremena proveli birajući proizvode.
Mirisi – Ljudi koji se bave rasporedom artikala u prodavnicama, dobro znaju koliko mirisi utiču na čoveka. Zbog toga, poznato je da će gladan kupac mnogo verovatnije da bude podstaknut da kupi više hrane ako ga omami miris svežeg hleba ili neke druge namirnice.
Voće i povrće – Ovi proizvode često stoje na ulazu u samoposluge (iako nije uvek to pravilo). Mnogo boja i prijatni mirisi treba da nas omekšaju da krenemo sa kupovinom. Uvek sami stavljamo u kesu pa nosimo do vage, jer su istraživanja pokazala da kada odokativno stavljamo u kesu, u većini slučajeva uzmemo više nego što smo imali na umu. Kasnije ako vaga pokaže 300-400 grama više nego što smo planirali da kupimo, retko da ćemo da vratimo nazad. Često se iznad polica sa voćem i povrđem stavlja ogledalo, kako bismo podsvesno stekli utisak o velikom izboru i prijatnije se osećali okruženi velikim brojem boja.
Visina artikala na policama – Slatkiši se uvek stavljaju na niže police, koje su nadohvat pogleda i ruku dece. A zna se kada dete hoće nešto, teško ga je posle odvratiti od te ideje. Zato često postoji borba među proizvođačima slatkiša da dobiju najbolje pozicije na tim “niskim” delovima polica. Proizvodi na kojima prodavnice najviše zarađuju, po pravilu se stavljaju i visini očiju odraslih.
Krajevi gondola – Ovi delovi prodavnica su takođe bitni, pošto prodavci znaju da kada budemo zaokretali kolicima da ćemo na tom delu biti najsporiji i tu se stavlja primamljiva roba, koja nas može nagnati da je stavimo u korpu ako je nešto duže posmatramo.
Mamci – Ovo su proizvodi za koje obično smatramo da su od ključne važnosti i koje većina kupuje svakodnevno. To su namirnice kao što su hleb i mleko. One se uvek smeštaju duboko u prodavnici, često su na samom kraju. Cilj koji želi da se postigne je da oni koji su došli da kupe samo taj artikal, treba da prođu kroz što veći deo prodavnice kako bi u korpu stavili možda još neki proizvod.
Muzika – Muzika značajno utiče na naše rapoloženje, ali i odabir proizvoda. Tako su mnoga istraživanja pokazala da kada se u smoposlugama puštaju francuske melodije sa harmonikom, da je prodaja vina u porastu. Dok vesele bavarske melodije utiču na povećanu prodaju piva.
Pod – Jedan od trikova kojim se služe neke samoposluge su pločice na podu. Imaju običaj da stave manje pločice, kako bi linije između njih bile manje razmaknute, pa da tako dok prolazimo kolicima preko njih, po zvuku steknemo osećaj da se suviše brzo krećemo i usporimo.
Redovi – Nijedna prodavnica nema cilj da redovi budu suviše mali, tj. da odmah stignemo na kasu. Tako da neke kase ne rade planski, jer im je uvek u interesu da dok stojite u redu i čekate da dođete do kase, u vašu korpu ubacite još žvake, lizalicu, poneku čokoladicu ili sličan proizvod kojih ne manjka oko kase.
Jedan od najsigurnijih načina da ne kupite i ono što vam zaista ne treba jeste da dođete sa spiskom i da ga se držite. Cilj prodavaca jeste da vam proda što više robe, i u tome u većini slučajeva i uspevaju.
Izvor: Zanimljive Informacije