Predrasuda je da je invaliditet bolest. Nije, iako bolest može biti uzrok invaliditeta. Invaliditet je stanje, a osoba sa invaliditetom je ona koja imata neku vrstu oštećenja i koja se u svakodnevnom životu susreće sa brojnim preprekama u sredini u kojoj živi. Kada govorimo o preprekama, uglavnom se misli na fizičke, ali pored njih postoje i one u sistemu, kao i one koje proizilaze iz pogrešnih predstava ljudi bez invaliditeta. Nisu osobe sa invaliditetom one koje imaju ograničenja, već ta ograničenja pred njih neretko postavlja zajednica koja ih posmatra kroz okvire stereotipa. A istina je zapravo da…
Mi u Smederevu, među osobama sa invaliditetom, imamo doktore nauka, magistre, olimpijce, biznismene, umetnike, ostvarene porodične ljude, mame i tate koji dokazuju da je uz pomoć zajednice i porodice sve moguće. Potrebno je da takvih primera bude više – poručila je, na današnjoj svečanosti povodom obeležavanja Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom Ivana Gvozdenović, sekretar Gradskog saveza socijalno humanitarnih organizacija Smederevo.
Kako je istakla, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije čak 16% svetske populacije ima neki vid invaliditeta. U našoj zemlji, popisom je registrovano 400.000.
Međutim, mi koji radimo sa osobama sa invaliditetom znamo da je ovaj broj dvostruko veći, odnosno oko 800.000 ljudi. Od toga, u nađem gradu živi oko 13.000. Važno je da istaknemo činjenicu da invaliditet ne pogađa samo pojedinca koji ga ima već i njegovu porodicu i čitavu zajednicu. Da li se i šta promenilo od 1992. godine i početka obeležavanja ovog dana do sada? Često čujemo to pitanje. Sa ponosom možemo da kažemo – mnogo toga, mada prostora za unapređenje i dalje ima. Čitav period od sedesetih prošlog veka pa do danas, obeležen je konstantnom borbom osoba sa invaliditetom za prava koja imaju samim tim što su ljudska bića. Zapaženije promene su se desile devedesetih, a u našoj zemlji dvehiljaditih godina, a drugačije u odnosu na prethodni period jeste to što su pokretači promena postale same osobe sa invaliditetom. Nisu više želele da budu pasivni pomatrači, već da žive poput svih drugih ljudi, da uvažavaju ista prava iste odgovornosti, dele iste probleme i lepe momente. Želeli su da budu uključene i zahtevale su da imaju svoje predstavnike prilikom donošenja bilo kakvih odluka koje se tiču njih samih. Odatle i čuveni moto našeg pokreta „Ništa o nama bez nas“. Iako svi govorimo o jednakosti i ravnopravnosti, ne smemo zaboraviti činjenicu da OSI i pored konstantne borbe, u praksi mnogo teže ostvaruju svoja prava od osoba bez invaliditeta zbog čega veliku odgovornost snosi čitava zajednica u kojoj svi mi živimo – kazala je Gvozdenović.
OSI su se izborile za Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom koju je ratifikovala i naša država 2009. godine, time se obavezujući na promenu postojećih i donošenje novih zakona kojima će se ovoj populaciji omogućiti da živi u jednako inkluzivnom društvu.
Može se reći da se položaj OSI u našoj zemlji značajno poboljšao i da sada lakše ostvaruju svoja prava i nivo njihove uključenosti je na višem nivou. Međutim, diskriminacija u svakom segmentu života još uvek postoji. Ona se ogleda u i dalje prisutnim preprekama – barijerama, a trenutno je najizraženija u oblasti zapošljavanja.
Kako je dodala Ivana Gvozdenović, diskriminacija uglavnom ne proizilazi iz loše namere pojedinca, već je utemeljena na predrasudama, neznanju, strahu i nedovoljnoj informisanosti. Da bi se to promenilo, socijalno – humanitarne organizacije treba da nastave borbu i aktivnosti koje nisu usmerene isključivo na članstvo već i na aktivnosti inkluzivnog karaktera, da društvu nude različite sadržaje i da im ono uzvaraća istom merom.
Smederevo, kako se nadalje čulo, predstavlja pravi primer odlične saradnje između donosilaca odluka, institucija i civilnog sektora. Izdvaju se značajna sredstva za rad socijalnih organizacija i usluge socijalne zaštite koje u najvećoj meri menjaju kvalitet života OSI, omogućavaju im da ostanu deo zajednice, žive samostalno.
Ove godine je iz budžeta grada kupljena mobilna stolica za ulazak u bazen čime je i ovaj vid rekreacije postao dostupan osobama koje se kreću otežano ili uz pomoć invalidskih kolica.
Snaga jednog grada, zajednice i društva, vidljiva je upravo kroz to koliko je otvorena, solidarna i spremna da svakome pruži jednake mogućnosti. U proteklom periodu Grad Smederevo je učinio važne korake ka unapređenju pristupačnosti javnih površina i institucija, podršci u brojnim socijalnim uslugama, podršci u obrazovanju i zapošljavanju, zdravstvenoj zaštiti. U ovoj godini iz budžeta je izdvojeno 20 miliona dinara za finansiranje programa oblasti socijalne zaštite za 19 udruženja OSI i to je za dva miliona više nego u prethodnoj. Za sledeću godinu opredelili smo još tri miliona više, tako da će u narednoj godini biti 23 miliona za vaše potrebe.
Pažnju smo posvetili digitalnoj pristupačnosti – unapređenju zvanične internet prezentacije Grada, kao i komunikacije sa građanima putem elektronskog servisa. U svim važnim ustanovama u gradu ugrađene su indukcione petlje radi bolje zvučne dostupnosti osobama oštećenog sluha. Strategijom razvoja do 2027. predvideli smo mere i aktivnosti koje se odnose na povećan obuhvat korisnika usluga pomoć u kući, povećanje broja angažoanih domaćica – negovateljica, unapređenje usluge ličnog pratioca deteta i kreiranje novih projekata koji će doprineti boljem položaju i kvalitetu života OSI, razvijanju međugeneracijske solidarnosti i promociji volonterizma – rekla je, obraćajući se okupljenima gradonačelnica Jasmina Vojinović.
Savez socijalno – humanitarnih organizacija će narednu godinu posvetiti priređivanju edukacija i tribinama kojima se ukazuje na mogućnosti i položaj OSI, a akcenat će ovoga puta biti na ženskoj populaciji. Cilj je da konačno Policijska uprava postane pristupačna osobama sa invaliditetom, a ovom prilikom je ponovoljen i apel članova da se sanira rampa na Centru za kulturu koja je u lošem stanju i predstavlja opasnost.
