Himnom Svetom Savi u izvođenju Kamernog crkvenog hora hrama Svetog Luke pod dirigentskim vođstvom Aleksandre Vujić počela je svečana akademija 37. Smederevskih svetosavskih svečanosti. Usledila je beseda Miljane Kravić, profesora srpskog jezika i književnosti. Govorila je o Rastkovom putu koji je postao Savina staza kojom je on pak, potom vodio čitav narod u više pravaca, jer je on “naš najveći i najznačajnji”. Šta i kako danas sa tim nasleđem – upitala je potom:
Spajao je napuknuto, sastavljao razdvojeno, gradio je postojane temelje kao duhovni neimar koji znanjem umnika spoznaje da je narod bez sloge srušeno drvo u prokletoj avliji tuđina… Vazda je vreme velikih iskušenja. Život nam ih neprestano podmeće kao prepreke. Goropadna su i golema ona i danas, u našem vremenu. A mi, umesto da snagu za bojeve sa njima nađemo u Savi, svom najvećem uzoru i idealu, dopuštamo da u nama i oko nas on bledi u sred vrtloga svakodnevice. Izvršavamo revnosno svake godine januarskih dana svoju obavezu da negujemo kolektivno sećanje i pamćenje na Svetoga Savu, posvećujemo mu predavanja, priredbe i akademije, a valjalo bi da zastanemo, sagledamo sebe i promislimo da li zaista pratmo njegove putokaze. Jer sve češće slavimo površnost kao vrlinu, laži proglašavamo istinama, umesto da uzdižemo skromnost, razmećemo se samoljubljem, ohološću i nadmenošću. Ljubimo veru dok naveliko širimo praznoverje. Dičimo se i trgujemo rodoljubljem, a često malo delamo da srpstvo sačuvamo. Veličamo svoju slobodu dok smo pokorni tuđim interesima, predrasudama, sumnjama u sopstvenu smelost. Ponavljamo kao narodne poslovice da je znanje najveća moć dok često urušavamo prosvećivanje. Prelećemo pogledom po slikama na ekranima umesto da u knjige uronimo. Negujemo srpski jezik, a poganimo ga grubim klevetanjem svojih neistomišljenika i suparnika. Podsmevamo se grohotom tuđoj malodušnosti, sebe proglašavamo odvažnima dok nas duboko nagriza crv kukavičluka. Napadmo slabe i nemoćne, a trebalo bi da ih štitimo. Puna su nam usta priča o toleranciji dok razjareno omalovažavamo svakog ko je drukčiji od nas. Nije nam Sveti Sava u amanet takve pouke ostavio. Svetosavci smo jedino ako u zaglušujućoj buci današnjice, budemo glas razuma. Ako slušamo i čujemo druge čak i kad se sa njima ne slažemo. Kada uvidimo da je lepota ljudi u različitosti i među razlikama izgradimo spomen zajedništva, tada smo samo bliski Savinom čovekoljublju – poručila je Miljana. Dodala je i da njene kolege, kao Savini nastavljači imaju posebnu odgovornost i da, dok prenose učenicima znanje, moraju da ponove da su od ocena u dnevniku, važnije moralne vrednosti koje u mlada bića vaspitanjem usađuju, te da zajedno sa roditeljima u svakom detetu tragaju za izuzetnošću jer će nam na deci budućnost počivati.
Svako od nas večeras i u ovoj sali, svaki Srbin, pravoslavac i čovek pokazuje da poštuje Savine poruke kada oprosti i veruje u dobro u sebi i drugima. Darujmo, a ne očekujmo ništa zauzvrat. Ne trujmo duše mržnjom i osvetoljubivošću, osvetlimo ih čistotom iskrene ljubavi. Tako ćemo najbolje dokazati da smo odgovorni i da smo odani svetom Svetosavlju, rekla je na kraju.
Organizacioni odbor manifestacije doneo je odluku da ove godine dodeli dve Svetosavske povelje, po jednu zaslužnom kolektivu i istaknutom pojedincu. Tako je Povelja pripala ustanovi za dnevni boravak dece, mladih i odraslih osoba sa smetnjama u razvoju “Sunce”, a za rad u oblasti vaspitanja, podrške i brige o osobama sa smetnjama u razvoju.
Kako se navodi u obrazloženju, profesionalan odnos, humanost i posvećenost svakom korisniku zaposlenih najbolji su pokazatelji kvaliteta rada i nesebičnog doprinosa zajednici i zaštiti najosetljivijih članova društva. Primenom savremenog koncepta, kroz strpljenje, saosećanje i bezuslovnu pažnju, ustanova “Sunce” svakodnevno menja živote osoba sa smetnjama u razvoju, ostavljajući trag koji se ne meri rečima već srcem. Povelja je uručena direktorki Mileni Mitić.
Drugo priznanje dobio je Vlado Dodić. Jedan je od osnivača i predsednik Udruženja distrofičara grada Smedereva “Bolji život”. Član je i upravnog odbora Gradskog saveza socijalno humanitarnih organizacija grada Smederevo i Društva za sport i rekreaciju invalida Smederevo. Veliki doprinos dao je i udruženju i pokretu osoba sa invaliditetom u Smederevu na republičkom nivou. Značajne uspehe postiže u različitim sportskim disciplinama (atletika, kuglanje, gađanje iz vazdušne puške gde je dve godine za redom prvak Srbije u SH2 kategoriji, sportski ribolov). Na lokalnom takmičenju, za četiri godine, zaslužio je više od 26 zlatnih medalja, a na međunarodnim takmičenjima tri zlatne medalje. Na Internacionalnom takmičenju u parastreličarstvu koje je održano na Kipru, kao član reprezentacije Srbije, osvojio je prvo mesto i zlatnu medalju na 30 metara. Pet godina za redom, Vlado Dodić je sportista godine Društva za sport i rekreaciju invalida Smederevo za šta je nagrađen i peharima kao uspešan sportista.
Takođe, ove godine, Nagrada za stvaralaštvo mladih ima šest dobitnika. Melanija Krstić je školske 2024/25. godine završila IV razred društveno – jezičkog smera Gimnazije u Smederevu. Nosilac je diplome Vuk Karadžić, učestvovala je na takmičenjima iz srpskog jezika, a u II razredu na Republičkom takmičenju osvojila je treću nagradu. Sada je student prve godine Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Jasmina Milošević je takođe brucoš, student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Završila je prirodno-matematički smer Gimnazije u Smederevu. Nosilac je diplome „Vuk Karadžić“, učestvovala je na takmičenjima iz srpskog i španskog jezika, a u III razredu na Republičkom takmičenju osvojila je prvu nagradu. Umesto odsutne dobitnice, nagradu je primila njena majka.
Ana Pantović je iste 2024/2025. maturirala u Gimnaziji na prirodno – matematičkom smeru. Nosilac je diplome „Vuk Karadžić“, bila je član Arhimedes grupe, učestvovala na takmičenjima iz matematike i srpskog jezika. Kao učenica drugog razreda, na Republičkom takmičenju iz srpskog osvojila je drugu, a iz matematike treću nagradu. Student je prve godine Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Ljubica Stojiljković je sada učenik šestog razreda OŠ “Dr Jovan Cvijić” sa prosečnom ocenom 5,00. U prethodnoj školskoj godini je ostvarila izuzetne rezultate na mnogobrojnim takmičenjima iz književnosti i literarnog stvaralaštva na kojima je osvajala prve nagrade. Na takmičenjima u organizaciji Udruženja književnika Srbije i Dečijeg kulturnog centra osvojila je prve nagrade.
Posebno se ističe njen izuzetan uspeh u oblasti sporta, pre svega tenisa, gde je ostvarila rezultate svetskog nivoa. Osvajanjem prvih mesta na turniru u Poreču, kao i učešćem na prestižnom međunarodnom turniru u Majamiju, Ljubica je pokazala vrhunsku sportsku zrelost, disciplinu i takmičarski duh – navodi se u obrazloženju nagrade.
Aleksandra Cvetković je integrisane studije medicine upisala 2019. a završila 2025. sa prosečnom ocenom 9.77. To je potvrda njenog kontinuiranog rada, visokog nivoa znanja i izuzetne posvećenosti. Prvu godinu studija je završila sa prosekom 10.00, kada je dobila pohvalnicu za najboljeg studenta. Tokom studija na Medicinskom fakultetu u Beogradu postigla je izuzetan uspeh, a njeni ostvareni rezultati predstavljaju primer posvećenosti nauci i obrazovanju.
Anđela Gergulov je prošle školske godine završila Medicinski fakultet sa izuzetnim uspehom i prosečnom ocenom 9,70. Dobitnica je diplome za najboljeg studenta prve godine Medicinskog fakulteta, sa prosekom 10,00. Istakla se izuzetnim akademskim uspehom, zalaganjem i postignućima koja svedoče o njenom potencijalu. Autor je i studentskog naučno – istraživačkog rada iz oblasti interne medicine koji predstavlja značajan doprinos razvoju naučno – istraživačkog rada mladih.
Nagrade i priznanja su uručili gradonačelnica Jasmina Vojinović koja se obratila okupljenima poručivši da Sveti Sava podeseća na to da su znanje, vera i zajedništvo dragocenosti koje moramo sačuvati i negovati, kao i članovi gradskog veća Aleksandra Mitić i Nemanja Ivošević. Ove godine, škola domaćin Svetosavskih svečanosti je TTPŠ “Despot Đurađ” čiji su učenici za ovu priliku pripremili poseban program koji je u nastavku večeri izveden na Velikoj sceni Centra za kulturu.
