Ko je rekao šećer?

“Snabdevanje šećerom je stabilno i na tržištu ga ima u aspolutno dovoljnim količinama“- saopšteno je pre par dana iz Ministarstva poljoprivrede. Apsolutna laž – jedino ovako mogu se danas komentarisati izjave i poruke upućene građanima Srbije.

Šećera u Smederevu nema, makar ga nema nigde u pakovanjima od po kilogram.  Dok ga je ponegde i bilo, prodavci su ograničavali prodaju na 3,4 kg. Tu i tamo, prethodnih dana, mogao se naći šećer u kockama, eventualno u džakovima od po 50 kilograma. Retko gde je bilo i žutog šećera.

U velikim marketima od petka vlada aspolutna nestašica. Prodavci sležu ramenima na pitanja o šećeru i ulju. U najvećem dragstoru u centru grada, kažu da im roba stiže u sredu, ali da li stiže i najtraženija, tamo ne znaju.

Inače, cena šećera se kretala od 84,99 do 89,99 u zavisnosti do prodavnice i proizvođača. Vlada je krajem aprila zamrzla cenu šećera i ulja na rok od 60 dana.

A šta je nateralo ljude na „šećerni udar“? Građani se, navodno, plaše poskupljenja pa je to jedan od razloga kupovine većih količina ove namirnice, pa tako i nestašice.

Nekima pada na pamet rečenica predsednika Vučića kako nas čeka „gladna godina“, tj. najgora zima u poslednjih 70 godina. Ovo je, da kažemo, izrečeno malo nakon što je  tvrdio da Srbija “ne oseća posledice rata u Ukrajini, a da Evropi preti glad“! Stizali su , potom, demanti da su rafovi prodavnica prazni i da Evropljani kupuju sve pred sobom u strahu od gladi i rata, pre svega ulje, brašno i šećer.

Šta se, onda, dešava  sa nama?

Teško je objasniti ( što nije prvi put).

Jedni tvrde da šećera ima dovoljno, drugi da ne mogu da stignu da ga popakuju po rafovima zbog velike tražnje,  treći da je reč o taktici dobavljača koji iščekuju da Vlada dozvoli poskupljenje, četvrti da je reč o zamagljivanju stvarnosti i zamajavanju ljudi, peti da će za par dana sve biti zaboravljeno…

Dakle, u Srbiji ništa novo!

SDCafe.rs