Pre četiri decenije, na ideju smederevskog vajara i dugogodišnjeg urednika likovnog programa Centra za kulturu, Vlaste Filopovića, zaživela je Likovna kolonija Grafika. Bila je jedinstvena manifestacija tog tipa kod nas, a podrazumeva kolektivni, višednevni rad grafičara u Smederevu.
Nedavno su, po 40. put umetnici boravili u Smederevu i to je bio povod da ih posetimo i zabeležim atmosferu u ateljeu.
Nakon što se Filipović penzionisao, taj zadatak na sebe preuzima Milan Ranković, sadašnji urednik. Na pitanje kako se poslednjih godina snašao u toj ulozi, za Sdcafe.rs kaže:
Veoma mi je drago što sam deo istorije likovne umetnosti u Smederevu, trudim se svake godine tu gde je Vlasta stao da nastavim i da prateći neke nove tehnologije i trendove svaka godina bude sve bolja.
Na stotine dosadašnjih učesnika, Smederevu je, na ovim kolonijama ostavilo između 500 i 600 otisaka koji se čuvaju u fundusu Centra i predstavljaju kulturno blago i nasleđe ovog grada.
To je veoma važno, dosta ljudi ne shvata koliko je to značajno za našu istoriju umetnosti. Svi smo mi prolazni, ti radovi će ostati za naše naredne generacije – poručuje Ranković.
Nakon što je pandemija poremetila dotadašnju dinamiku gostovanja umetnika iz inostranstva, sada se sve polako vraća u pređašnje stanje.
Tako je ove godine, po četvrti put učestvovao Rumen Rajkov iz Bugarske, dok je Vesna Perunović, naša umetnica koja 30 godina živi i radi u Torontu, prvi put došla na koloniju. Baš kao i Andres Huan Dumeningo Kastiljo, posredstvom prve saradnje sa Ministarstvom kulture Kube.
U sazivu su još bili i Katarina Rakić iz Pančeva, Dragana Kuprešanin iz Beograda, Miša Mladenović (Smederevac po rođenju koji živi i radi u prestonici) i njegova supruga Ljiljana Šunjevarić, takođe iz Beograda.
I najmlađa učesnica, Katarina Rakić je po prvi put bila u Smederevu i na koloniji. Kako kaže, sama ideja višednevnog rada u grupi za nju je odlična, prilika da se umetnici malo zbliže i upoznaju.
Grafičar sam po struci i zato mi je ova radionica bila važna, toga generalno nema i ne može da se nađe neki prostor gde može kolektivno da se radi. Mi nemamo to u Pančevu, postoji u Beogradu i zato je ovo savršena prilika.
Ja se inače bavim efemernošću identiteta, taj gubitak identiteta, pa sam se za rad ovde odlučila da to prevedem u tehniku duboke štampe. Pojavljuju se figure bez ikakvih jasnih obeležja na sebi, kao siluete koje se gube u celoj grafici – kaže Katarina za SDCafe.rs.
Ove godine je završila master studije na Likovnoj akademiji i pet godina je aktivno posvećena grafici. Posebno joj se dopada proces kojim se dolazi do rada, kao i to što svaka tehnika ima određena pravila koja se prate i daju različite kvalitete u odnosu na papir.
Ima dubinu u odnosu na crtež, može da bude mnogo intenzivnije, a opet nije slika i nema potpune kontrole. Nekad ne možemo da znamo šta će na kraju izaći iz toga, kao neko iznenađenje. Taj proces dok se završi grafika, to je mnogo uzbudljivo.
Ima mnogo mogućnosti da se eksperimentiše, razvije nešto novo, to je polje koje pruža mnogo mogućnosti, a u poslednje vreme je grafika postala popularnija među mlađima i intenzivno se radi – dodaje Katarina.
Iskustvo iz Smedereva za nju je važno jer je bilo odlična prilika da sazna kako se radi u zemljama iz kojih učesnici dolaze, kao i da razmeni iskustva sa starijim kolegama iz Srbije. Na koloniji često mlađi uče od starijih, mada ima i drugačijih primera.
Ja se ne bavim grafikom, ja sam interdisciplinarni umetnik i grafiku sam radila jako davno, na Akademiji. Ovo mi je bila idealna prilika da naučim mnogo o tome, posebno od mlađih koji su ovde u sazivu, pre svega od Katarine Rakić koja je zaista bila divan mentor. Druženje je neprocenjivo, neke od umetnika od ranije znam, ali većinu nisam poznavala – kaže Vesna Perunović koja je na koloniju došla iz Kanade.
Napominje da ljudi koji ovde žive nemaju uvek svest o tome koliko ovde ima pozitivnih stvari, entuzijazma za svoj posao pre svega. Ovde se dosta radi sa malo sredstava, a mnogo postiže i dinamičnija je ta naša scena u odnosu na onu u zemlji u kojoj Vesna živi.
To je jako velika zemlja, teško su savladivi ti prostori pa je i dinamika funkcionisanja galerija drugačija. Mnogo je sporija, organizovanija kao što i priliči zemlji koja ima takvu finansijsku podršku za umetnost.
Ja volim da kombinujem i zato često dolazim jer je ovde ljudski faktor, druženje, ta toplina koju ova sredina pruža meni važna i potrebna. U Srbiji radim projekte često, sarađujem sa kustosima i umetnicima i to traje već dobrih 10 godina.
A na zapadu je malo drugačije, bila sam na 11 ili 12 takvih kolonija, u Kini, na Mlati, u Berlinu, Njujorku, Kanadi, Istanbulu. Uvek je to jedno unikatno, predivno iskustvo jer sretnete neke nove i ljude i naučite nešto o drugoj kulturi. To otvara nove vidike i perspektive i utiče na vaš rad, koji uvek bude promenjen prosle tih iskustava. Ja uživam u svemu tome – dodaje Vesna. Godinama stvara na temu migracija pa taj motiv dominira i na radovima nastalim na koloniji u Smederevu.
To su teme kuće, doma, pripadanja, nešto što vučem iz ličnog iskustva ali u univerzalnom kontekstu. To je nešto kroz šta prolazi cela planeta, izmeštanje, gubitak doma, ratovi. Ovaj rad se konkretno bavi predmetima koji se izgube u tim tranzicijama. Ja sam ih uvećala u medijumu grafike kao nešto što je važno za ljudsko iskustvo za koje su vezani, a kao marker tog nekog vremena su značajni.
Gost iz Kube prvi put je u Srbiji. Predaje na grafiku na fakultetu likovnih umetnosti u Havani gde takođe i živi.
Grafika je tradicionalna vrsta umetnosti na Kubi, najbolji grafičari upravo su iz te zemlje, a i veliki poznati umetnik u Belgiji, Momo, kubanskog je porekla. Ovde je veoma je lepo, sviđa mi se taj način rada zbog razmene ideja.
I na Kubi sarađuju umetnici iz celog sveta, ali su razmene umetnika česće kada je reč o autorima iz Severne i Južne Amerike. Video sam dobre grafike ovde i mnogo dobrih umetnika, mogli bi lako da rade na Kubi. Ljudi su topli, onako, vrlo „srpski“ – rekao nam je Andres Huan Dumeningo Kastiljo.
Za razliku od prethodnih godina, kada su glavna inspiracija bili Smederevo, Dunav i tvrđava, sada su učesnici birali neke druge teme. Početkom novembra biće organizovana tradicionalna, grupna izložba tih radova u Galeriji Centra za kulturu.
Plan je da ta postavka bude predstavljena i van Smedereva, imamo saradnju sa kulturnim centrima u Grockoj, Požarevcu i Kovinu, a među opcijama je i ponovna saradnja sa Niškim grafičkim krugom, a možda i gostovanja u Kragujevcu.
