Od 2020. godine, 4. mart se obeležava kao Svetski dan borbe protiv gojaznosti, a taj datum je u Kalendaru javnog zdravlja ustanovljen kako bi bio povod za podizanje svesti među stanovništvom o rasprostranjenosti ovog zdravstvenog problema, uzrocima i posledicama koje izaziva.
Ovogodišnji slogan je „Osam milijardi razloga za borbu protiv gojaznosti” i upućuje na predviđanja da će, umesto sadašnjih milijardu ljudi, nastavi li se ovim tempom, do 2035. više od polovine svetske populacije biti u kategoriji gojanznih.
Kako navodi Institut za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut” i Zavod za javno zdravlje u Požarevcu, posebno zabrinjava porast učestalosti gojaznosti u detinjstvu:
Svega 4% dece školskog uzrasta je 1975. imalo prekomernu težinu, a 2022. godine čak 20%, pri čemu je najizraženiji porast zabeležen u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Mnoge od njih se istovremeno bore sa problemom prekomerne težine/gojaznosti i neuhranjenosti.
Gojazna deca najčešće rastu u gojazne odrasle osobe što značajno povećava rizik nastanka hroničnih bolesti, a posebno zabrinjava činjenica da se simptomi i znaci hroničnih bolesti, poput bolesti srca, sve češće pojavljuju i kod dece. Prekomerna težina ne predstavlja samo zdravstveno, već i ekonomsko i socijalno opterećenje za pojedince, porodice, zajednicu i društvo u celini.
Prevencija je naizgled, bar kada je o ovoj temi reč jednostavna – zavisi od navike u ishrani, ali istovremeno i ne baš tako lako ostvariva, posebno u svetlu pomenutog podatka da je gojaznost najprisutnija tamo gde je ekonomski standard nizak. U suštini, problem je ishrana koja počiva na nekvalitetnoj hrani koja je jeftina i može da zasiti, spram poželjnog vida ishrane koji podrazumeva unos manjih količina ali kvalitetnijih namirnica.