Nosimo nepokretnog sina jer je lift u školi pokvaren!

Braća Mladen (14) i Kristijan (8) iz Smedereva boluju od neizlečive bolesti distrofije mišića; Njihovoj majci Jasmini najteže da nosi dečaka jer, kako kaže, direktor škole neće da popravi lift

– Svake noći u suzama ležem da spavam, budim se s mišlju da su mi sinovi neizlečivo bolesni i da je ispred nas još jedan strašan dan. Invalidska kolica, nošenje, masiranje, lekovi, vežbe, borba, nemoć. Pored toga što Mladen ne može da stane na noge i što malog Kristijana isto čeka, svakoga časa spotičemo se na još pedeset problema – u suzama priča Jasmina Tomić (35) iz Smedereva, majka trojice sinova, od kojih srednji i najmlađi boluju od teškog oblika mišićne distrofije.

 

U skromnoj porodičnoj kući žive Goran i Jasmina Tomić s trojicom sinova, najstarijim Nikolom i bolesnim dečacima Mladenom (14) i Kristijanom (8).

– Od petog razreda Mladena svakog dana nosimo u školu. I njega i kolica penjemo na sprat do učionice jer lift uglavnom ne radi. Ranije je bio lakši, pa smo i mogli, ali sada je otežao, ima 70 kilograma. Nije dete kofer ili neki teret da ga tako nosamo! U petom razredu prebacili smo ga u ovu školu baš zbog lifta, ali džabe. 

 

Tri godine ga nosimo, a prošle godine radio je samo četiri meseca. Sad je ponovo u kvaru i ja više ne mogu da šaljem dete u školu dok se ne popravi. Najgore od svega je to što direktora baš briga! On čak neće ni da zameni učionicu i da je spusti u prizemlje – priča za Kurir majka. Dok roditelji s teškom mukom nose Mladena u kolicima do učionice na spratu, on sklanja pogled ustranu i od neprijatnosti i stida gore mu obrazi.

Ova požrtvovana majka godinama nema posao jer ne sme da se odvaja od sinova. Uvek je s njima u kući i čitav svoj život im je posvetila, ali iako daju sve od sebe, mogućnosti za izlečenje nema.

 

– Mladena svaka četiri meseca vodimo u Italiju na kontrole, to košta po dve hiljade evra. Strašna je nemaština, a troškovi su ogromni, ali pored svega, najviše me boli ljudska nebriga, kada neko ko može, odbija da pomogne. Zažmuri i zalupi vrata, baš kao što radi direktor škole – kaže Jasmina.Bolesni dečaci su izuzetno mili i vaspitani. Kristijan je najbolji đak i veoma je talentovan za matematiku. Srećom, on još može da hoda. I pored bolesti obojica su se dobro uklopili u društvo. Imaju drugare koji im pomažu koliko mogu.

 

 

Veselin Stojković, direktor OŠ „Sveti Sava“, u koju idu dečaci, kaže za Kurir da on ne odbija da pomogne, ali tvrdi i da je majka bolesne dece nervozna.

– Nemam nikakvih razloga da ne pomognem, sve ćemo učiniti. Ta gospođa je malo nervozna, naša škola ima sve uslove za decu s posebnim potrebama. Domar im pomaže da nose dete. Lift je u početku radio, a posle periodično – kaže Stojković. Naš predlog da, pošto ne radi lift, premeste učionicu u prizemlje, direktor je kategorički odbio.

– To ne može. Vidi se da ne znate zakon, mlađi uzrasti treba da budu u prizemlju – rekao je Stojković, a na kraju dodao: „Mnogo se ja plašim Kurira!“