Nekada su ekskurzije školaraca bile putovanje koje je svaka porodica mogla da priušti. Bile su edukativnog karaktera, ali ponajviše vreme i mesto za druženje van škole, u drugačijem ambijentu, najčešće u prirodi. Danas su postale stvar luksuza i prestiža. I kao da boravak van uobičajenog mesta i rutine, u društvu vršnjaka nije sam po sebi dovoljna promena, sve su duže liste pratećih sadržaja, animacija, zahteva… Jer novijim generacijama malo šta duže održi pažnju pa je najlakše zatrpati ih sa što više mogućnosti da im slučajno na ekskurziji ne bi bilo dosadno?! U oglasima za javne nabavke u kojima se traže ponuđači, vide se programi putovanja i smeštaja koji bar na papiru, zahtevaju uslove kao da se radi o dolasku filmskih zvezda, a ne osnovaca koji bi tamo trebalo da borave neopterećeni time da su roditelji, da bi platili to putovanje, možda morali i da se zaduže.
Međutim, to, već godinama unazad nije moguće – đačku ekskurziju ovakvog formata oseti ama baš svaki, pa i najdublji džep. O onima sa najskrominim primanjima da i ne govorimo – kod njih to zahteva višemesečne izmene kućnog budžeta.
Mnogi se sećaju ranijih događaja u školi „Dositej Obradović“ i problema upravo zbog celokupnog procesa u vezi sa organizovanjem ekskurzija. Nije to usamljen slučaj, mnogo je nezadovoljnih roditelja širom zemlje ali mahom nemaju snage da se uhvate ukoštac sa procedurama koje bi dovele u pitanje čitav taj, „novi koncept naših đačkih ekskurzija“. Dobrim delom to i izbegavaju jer se neretko, bilo kakvo istupanje u suprotnosti sa stavom uprave škole tumači kao direktan napad na direktore.
Da u našim obrazovnim ustanovama često na relaciji Savet roditelja – direktor škole ima nerazumevanja nije tajna, a po pitanju raznih stvari, između ostalog i ekskurzija i načina na koji se organizuju, ima nesuglasica i u smederevskoj OŠ „Dr Jovan Cvijić“. Priča je poduža, puna raznih detalja o problemima u samoj komunikaciji i međusobnim odnosima koje ovom prilikom nije ni moguće niti potrebno prenositi. Ukoliko bismo sve to sveli na neka osnovna tumačenja, čini da se problem u tome što se stiče utisak da postojeća praksa u školama, roditelje tretira tako da ne mogu da utiču ni na šta – „nemaju ovlašćenja ni za šta osim da isplate novac“ na osnovu onoga što im se servira kao već gotova, rešena stvar. Ukoliko pak žele da znaju više, očekuje ih osporavanje.
Na molbe i pitanja koja postavljamo dobijamo ili odgovor koji nema veze sa pitanjem koje smo postavili ili drugo pitanje umesto odgovora. Želimo da budemo uključeni u ono što se tiče naše dece, to je sve. Velika borba roditelja na nivou Srbije su đačke ekskurzije, to je ono što nas sve boli. Mi smo kao roditelji hteli više da se uključimo, možemo da damo neke sugestije i da postavimo pitanja koja želimo. Na primer, možda nema potrebe da ekskurzija u sedmom razredu predviđa noćenje, ili da ona za osmake ne mora da ima dva noćenja već jedno. To su predlozi koji ne mogu sada da se realizuju ali mogu da se uzmu u razmatranje za narednu godinu – rekla je nedavno na jednom okupljanju roditelja, između ostalog Adrijana Cvetanović predsednik Saveta roditelja.
Što se ove godine tiče, ekskurzija za buduće male maturante u „Cvijićevoj“ je već rešena stvar. Na portalu javnih nabavki objavljena je odluka od 21. oktobra o dodeli ugovora istoj agenciji sa kojom ta škola inače realizuje đačka putovanja. Procenjena ukupna vrednost javne nabavke je oko 3 miliona, pojadinačna cena 21.500, što znači da se očekuje odlazak do 136 đaka i pet razrednih starešina. Na deset plativih boravaka jedan ide gratis plus nastavnik, a u slučaju da je reč o blizancima, jedan od njih dobija popust od 50%, pri čemu ne može biti više od četiri para blizanaca. A gde to, za 180 evra, koliko koštaju i neki trodnevni aranžmani u gradovima Evrope, putuju ovi učenici? Na Zlatibor. I Mokru Goru. Na stranu sad opravdanost tog izbora, jeste i to važna, ali je ipak druga tema, ovde se pre svega postavlja pitanje kako je moguće da dve noći, putovanje do Zlatibora, obilazak manastira i poseta Drvengradu – Mećavniku, koštaju skuplje od putovanja u inostranstvo? Naravno, svi znamo da je cena aranžmana tek deo sume koju treba izdvojiti i za ostale stvari, što za pripremu za odlazak što za sam boravak tokom ekskurzije, pogotovo što ona traje čak tri dana pa će na kraju tu biti potrebno bar 30.000 dinara ukupno.
Deo te slagalice svakako su kriterijumi i možda se baš tu kriju odgovori na neka od postavljenih pitanja. Neretko se dešava da se baš u opisu uslova, u startu, „tender nacrta“ za određenog ponuđača. Ako vam nije jasno kako bi to u turizmu uopšte moglo da se izvede, navodimo podatak da su agencije, za konkretne ustanove i objekte vezane ugovorima, pa na taj način samo baš one mogu da ispune sve stavke sa spiska. Na primer, i čisto hipotetički, bez upiranja prstom u ovom konkretnom slučaju, već zarad upoznavanja javnosti sa tim kako funkcioniše ovaj mehanizam, škola traži da objekat u kome, baš na tom i tom mestu, budu smeštena deca, ima svoju diskoteku. I baš sa takvim hotelom, određena agencija ima ugovor o saradnji. Ostale koje ga nemaju, bez obzira na to šta nude, taj uslov ne ispunjavaju. U tim „kriterijumima“ se i na primeru nekih drugih škola u Smederevu lane išlo toliko daleko da je uslov bio da se i pauza za toalet na pola puta mora održati baš u objektu koji opisuje deset stavki pri čemu je poznato da na tom delu rute postoji samo jedan takav.
U ovom konkretnom slučaju škola „Dr Jovan Cvijić“ je tražila da se prevoz odvija visokokomfornim turističkim autobusom (klimatizovan, dvd, tv, ozvučenje), koji je tehnički ispravan i poseduje neophodnu dokumentaciju o tehničkoj ispravnosti, u skladu sa važećim propisima, kao i da aranžan obuhvata:
– prevoz turističkim autobusom
– smeštaj – objekat mora u svom sastavu imati dečju diskoteku, kao i ograđene sportske terene i zatvorenu balon halu, a svaka soba/apartman sopstveno kupatilo
– usluge na bazi 2 puna pansiona – klasično usluživanje obroka
– posete manastir Blagoveštenje, Sirogojno, manastir Mileševa, Drvengrad
– usluge turističkog vodiča za svaki autobus
– usluge lokalnih vodiča
– lekar u pratnji aranžmana
– ulaznica za diskoteku obe večeri
– troškove aranžmana
– osiguranje svih putnika
Lista svih dosadašnjih nabavki škola ovim povodom, nazivi agencija koje se po pravilu pojavljuju u kombinaciji sa određenim školama, zaista ostavljaju mesta da se s pravom postavi pitanje: Da li je istina da su đačke ekskurzije tržište na kome se unapred zna „šta je čije“ u nekoj očigledno prećutnoj raspodeli i dogovoru agencija koje, „zavetom ćutanja“ na taj način sebi obezbeđuju poslove i prihode? Možda bi, sve to i moglo da se tumači kao izbor proverenog saradnika i nastavak saradnje zbog prethodno dobrih iskustava, ali činjenica da se te javne nabavke odvijaju uz samo jednu prispelu ponudu sama po sebi je alarmantna i ruši takvu argumentaciju – zar je moguće da od preko dve stotine agencija (znamo da moraju da imaju licencu kategorije A da bi uopšte mogli da organizuju đačka putovanja), baš niko drugi osim „Vanje Travel“ ne želi da vodi osmake škole „Dr Jovan Cvijić“ na Zlatibor? Isto pitanje je primenjivo za apsolutno svaku drugu ekskurziju, bilo kod razreda u bilo kojoj školi gde se uporno, na tenderima prijavljuje samo po jedan, istovetan ponuđač godinama unazad biran.
Nisu imali efekta svi dosadašnji pokušaji roditelja „Cvijićevaca“ da saznaju detalje o ekskurzijama niti o odabiru konkretnog ponuđača kao i sastavu i radu komisije koja bi trebalo da može da utiče na te odluke, što sada, kako se čini ipak nije slučaj već ih uprava škole samo poziva da stave potpis na dokument u čijem donošenju nisu učestvovali. Ipak, ne odustaju i traže način da ubuduće Savet roditelja bude uključen u definisanje teksta javne nabavke.
Problema je bilo i prošle godine, ali kako se u međuvremenu, po tvrdnji roditelja, ništa nije promenilo, postoji i mogućnost da se zauzme zajednički stav da deca ubuduće neće ići na ekskurziju pod ovakvim uslovima. Naravno, svi žale zbog takve situacije jer su tu na gubitku pre svega đaci koji će biti uskraćeni za zajedničko putovanje ali ukoliko ne postoji drugi način da se ovakvoj praksi stane na put, treba biti spreman i za takav korak, smatra deo roditelja.
