Posle 640 dana šesnaestominutnih tišina, Smederevci više neće stajati svakoga dana od 11 sati i 52 minuta kako bi odali poštu poginulima u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Na prekid ovih okupljanja pozvao je studentski pokret nakon što su se, smenom vlasti, stekli uslovi da pravosudni organi bez političkog pritiska napokon pokrenu suđenje i utvrđivanje odgovornosti za događaj koji je, posle 1. novembra 2024. u potpunosti promenio naše društvo i svakodnevicu. Takođe je najavljeno i da će dvogodišnjica tragedije komemorativnim skupom biti u nedelju obeležena u Novom Sadu.
Što se minulih meseci odavanja pošte u našem gradu tiče, podsetićemo da je krajem 2024. i kod nas bilo povremenih zastajanja u tišini, a da su od 29. januara 2025. ta okupljanja postala svakodnevna. Dakle, trajala su 21 mesec. Najčešće su održavana tamo gde su i počela – na raskrsnici kod Gimnazije mada se, u skladu sa raznim drugim okolnostima i izražavanjem protesta, u podne stajalo pored Policijske uprave, Osnovnog javnog tužilaštva, Prekršajnog suda, u Karađorđevoj ulici, ispred glavnog ulaza u bolnicu… Prvih meseci uobičajeno je bilo da prostor ispred Gimnazije bude potpuno ispunjen, a onda je, tokom prošlog leta broj okupljenih počeo da pada sve dok nije ostalo samo onih desetak najistrajnijih.
Oni su u poslednje vreme, nakon problema koji su usledili posle povlačenja policije sa ovih okupljanja u martu ove godine, a nakon brojnih incidenata, zaletanja automobila među građane koji stoje, psovki, vulgarnosti i pretnji, održavani kao skup bez zaustavljanja saobraćaja – na obližnjem pešačkom ostrvu na sredini raskrsnice na početku ulice Slobode. I baš kao što su bez ikakve reakcije prošle prijave koje su tada građani upućivali policiji i pravosudnim organima o događajima na tim skupovima, kao i drugim vrstama zastrašivanja, mobinga i maltretiranja kojima su bili izloženi zbog podrške studentskom pokretu, bez ikakve reakcije protekao je i incident u kojem je novinarki našeg portala prećeno na jednoj od tih tišina – sve se završilo na tome što je u policijskoj stanici prijavila događaj. I dok smo juče shvatili da je, od svega spomenutog, jedna fotografija bivšeg predsednika vrednija policijske pažnje i toga da je po svaku cenu sačuvaju, jer „državna imovina“ pa makar to bila i uramljena slika očigledno vredi više od ljudskih sudbina, jasno je da nas čeka poduži put povrtaka poverenja „običnog građanina“ u „plavce“. Ako do toga uopšte i može da dođe u neko dogledno vreme, posle svega. Vratili su se i oni, ničim izazvano danas na raskrsnicu – onda kada se ovom, poslednjem skupu odazvao veliki broj Smederevaca, kao nekada na početku. Padala je kiša poslednjeg oktobarskog dana pa se 16 minuta mirno i ćutke stajalo pod kišobranima, uz imena svih poginulih ispod nadstrešnice koje su držali učesnici u prvom redu. Na kraju je 16 crvenih balona otišlo u nebo. I to je bilo to. Ničeg suvišnog, ničeg premalo. Posle 1. novembra tišina više neće biti, ali će sada oni koji su ih pokrenuli, žrtvama moći da se oduže onim na šta se dve godine čekalo – istinom i pravdom kao večnim pomenom za izgubljene živote. Slava im!
