Republička izborna komisija proglasila je izbornu listu „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ za vanredne parlamentarne izbore zakazane za 25. oktobar. Iako šira javnost tvrdi da je broj potpisa apsolutno obrnuto proporcionalan utrošenom vremenu, za potpisivanje i broju overivača ali o tome nećemo sad… o time nek se bave neke druge institucije. Dvesta pedeset imena – razni profili (iako će mnogi od vas reći da je profil isti) sve u svemu neki ljdi koji se kandiduju za buduće poslanike i kojima je neko rekao da će „izgledati dobro“ na listi.
Na ovoj listi ima mesta za skoro svakoga ko treba da uveri javnost da je ovo „narodna“ lista. Nema mesta, međutim, za Smederevo. Bar ne ozbiljno.
Smederevo, predstavljaju, ambiciozno mora se priznati, Katarina Stojanović na 130. mestu, Dejan Stošić na 179. i Violeta Stojković na 204. – od ukupno 250. Ni jedno ime u prvoj polovini liste, a kamoli tamo gde se mandati zaista dodeljuju. Za grad u kome SNS nesmetano vlada više od decenije, u kome je svaka klupa u parku, svaki sportski klub i svaka manifestacija odavno „obojena“ u stranačke boje, ovo nije slučajnost – ovo je jasna poruka o tome koliko Smederevo, realno, znači partijskom vrhu.
I ta poruka je sasvim čitljiva: dokle god lokalna vlast redovno servisira ono što joj se traži – glasove na izborima, mirno funkcionisanje sistema, poslušnost – nema potrebe da iko odavde dobije ozbiljnu poziciju za republiku.
Ili jednostavno niko iz „ekipe“ nije kadar za jaka svetla velegrada.
Za „vitrinu“ stranke, za medijski nastup i simboliku, dovoljni su Beograd, Novi Sad i par prepoznatljivih imena koja izviruju sa nacionalnih medija. Smederevo je tu da isporučuje glasove i da lokalno „gura“ ono što se odozgo naloži – a ne da šalje ljude koji bi u parlamentu nešto stvarno predstavljali.
Ono što dodatno boli jeste kontrast: Godinama unazad iz gradske kase teku sredstva ka fiktivnim medijima koji su, uslovno rečeno, „nezavisni“ u istoj meri u kojoj je nezavisna i marioneta bez konca, ka sportskim klubovima koji menjaju nazive i rukovodstva u ritmu partijskih potreba, ka projektima i manifestacijama čiji je jedini merljivi rezultat fotografija sa otvaranja. Sve to se lako plaća. Ono što se, izgleda, teže plaća jeste – ozbiljan politički kadar koji bi zaslužio mesto pri vrhu republičke liste.
Umesto toga, dobijamo ono što smo i navikli da dobijamo: Ljude čiji je posao da na lokalnom nivou obavljaju ono što neko drugi ne želi da potpiše, dok se prava politička moć i dalje kroji daleko od Smedereva.
Da li znate da je najbolje rangirani kandidat iz čitavog Podunavskog okruga iz Velike Plane. Ne iz Smedereva, grada koji je i po broju stanovnika i po ekonomskom značaju neuporedivo veći. Ako je ovo nagrada za deceniju „stabilne vlasti“, teško je zamisliti kako izgleda kazna.
Ostaje da se vidi da li će ijedno od ova tri imena, sa pozicija 130, 179. i 204, uopšte dočekati poslanički mandat 25. oktobra.
Sudeći po dosadašnjoj matematici…mrka kapa.
