Kuda ide srpski fudbal?

U poslednje vreme mešale su se kritike i prepucavanja, pucalo se iz svih oružja. Zbog toga su “Novosti” sprovele anketu sa čelnicima svih superligaša, sa željom da se iskreno, civilizovano, korektno ali i konkretno govori o gorućim problemima u našem fudbalu i o načinu kako da se oni prevaziđu.

 

1. Da li je srpski fudbal dotakao dno, ili je to samo stara priča?

2. Šta je najveći problem naših klubova: novac, menadžeri, roditelji?

3. Kolika je odgovornost predsednika FSS Karadžića, šta je uradio dobro, a šta loše?

4. Da li selektor Siniša Mihajlović treba da ode i ko bi mogao da ga zameni?

5. Ima li uspešnih ljudi sa energijom i idejom, koji bi mogli da osveže FSS?

 

ZVEZDAN TERZIĆ: SROZALI SMO SE DO DNA!

 

1. NAŠ fudbal bih podelio na reprezentativni i klupski. Nisam zadovoljan ni jednim ni drugim, sa tom razlikom što za klupski fudbal imam i opravdanje, jer je on uvek bio ogledalo društva i direktno je zavisan od situacije u društvu i privredi. Sa stanovišta rezultata reprezentacije dotakli smo dno, i za to nema opravdanja, s obzirom na to da imamo mnogo igrača koji igraju u najvećim evropskim klubovima. Nikada se u istoriji našeg fudbala nije desilo da propustimo četiri velika takmičenja u nizu, dva A tim i dva mlada selekcija. Srozali smo srpski fudbal do dna. Rezultati reprezentacije su generator razvoja fudbala u celini i naravno da se efekti njenih neuspeha prenose po vertikali na sve klubove, od Superlige do najnižih liga.

 

2. Najveći problem su loša finansijska situacija i nerešeni imovinsko-pravni odnosi. Osnovni izvori prihoda svih klubova u Evropi su TV prava, ulaznice i sponzori, a prodaja igrača im dođe kao ekstraprihod. U Srbiji, osim transfera, nijedan klub nema ove izvore prihoda pa se problemi nadovezuju jedan na drugi: deo smo jednog osiromašenog privrednog ambijenta, propale infrastrukture, slabog kvaliteta lige, nezainteresovanost gledalaca. Plus loš imidž koji fudbal u Srbiji trenutno ima… Klubovi u projektu budžeta imaju siguran samo plan rashoda, osim onih koji dobijaju pomoć lokalne samouprave, a plan prihoda je nula. Dok god jedini izvor prihoda bude prodaja igrača, mi ćemo prodavati najtalentovanije i na taj način ćemo jesti sopstvenu supstancu. Liga postaje nekvalitetnija i nezanimljivija za gledanje. A ovo je trend koji je prisutan već 20 godina. Zakon o sportu je donesen 2011. godine i nijedno krucijalno pitanje za razvoj fudbala nije rešeno, ni ko je vlasnik klubova, ni ko je vlasnik sportskih objekata, ni ko je dužan da ulaže i u klubove i u objekte.

 

3. Ako je stanje u nekoj oblasti loše, naravno da mora da postoji bar objektivna odgovornost. Tomislav Karadžić je vodio srpski fudbal poslednjih pet godina i to bahato, na autokratski način. Ne znam šta još treba da se dogodi da bi on preuzeo na sebe odgovornost za sve ove neuspehe i otišao. Prigrlio je vlast i kaže: “Dušu ispuštam, ali vlast ne”. Čovek ima 75 godina, i verovatno nerealnim očima gleda na svet oko sebe. Ne bavim se personalnim rešenjima, i nije tačno da imam svog kandidata kao što su preneli neki mediji.

 

4. Mihajlović ovde nije bitan, o njemu ne treba ni pričati, o njemu govore rezultati reprezentacije. On je samo posledica. Šteta je već napravljena i sada se ne može ispraviti.

 

5. Fudbalskoj Srbiji treba sveže krvi, treba da dođu novi ljudi. I sigurno je da u Srbiji ima kvalitetnih mladih ljudi iz sveta privrede, nauke ili umetnosti koji vole fudbal. Mada je Srbija i sama kriva, što je napravila negativan imidž od fudbala pa ljudi beže od njega. Legendarni Miljan Miljanić je davno rekao: “Da bi se stvorio igrač potrebno je pet, trener 10, a sportski radnik 15 godina”. Mukotrpno se stvara dobar sportski radnik a lako se uništava. Džaja i Cvele su bili uhapšeni, Terzić i Vlada Bulatović procesuirani, Zeka i Nenad bili na naslovnim stranama, Piksi takođe… Podignuta je prašina da se skrene pažnja sa važnijih stvari.

 

 

ŽARKO PAVLOVIĆ: DžAJIĆ BI UNAPREDIO NAŠ FUDBAL

 

1. JoŠ nije. Dok ima entuzijasta koji ne žale da troše svoj novac, poput mene i meni sličnih, fudbal će živeti. Ja sam ulagao i ulagaću i radio sa više ili manje uspeha. Ali mi smo, generalno u Srbiji, zaboravili da je fudbal sport koji iz masovnosti crpi kvalitet. Iz kvantiteta će, uz predan radom doći i kvalitet.

 

2. Infrastruktura, finansije i pravno-imovinski odnosi su rak-rana. Da ne širim priču, nijedna društvena delatnost ne može da se razvija bez osnovnih uslova. Međutim, klubove koji se ne finansiraju sami, a ima ih mnogo, vode ljudi koji nisu tu iz sportskih razloga, pa se novac nenamenski troši. Bahato se odnose prema novcu koji nije njihov, pa i u tom ljudskom faktoru leži problem.

 

3. Predsedniku Karadžiću i njegovim ljudima, treba odati priznanje za ono što su dobro uradili. Ali moram reći da su najmanje uradili za bazu, za razvoj klubova, stabilnost Lige. Većina u Skupštini ne razume problematiku i zato mislim da su potrebne promene. U Draganu Džajiću vidim jedinog čoveka koji znanjem, autoritetom i idejama može da unapredi srpski fudbal. On ume da sluša i da prihvati dobre ideje.

 

4. O Siniši smo svi znali da je bio veliki as, da je dobar čovek, ali i da je tvrdoglav. On sluša svoj ego, impulsivan je i mislim da je prerano dobio ovu funkciju, iako ne sumnjam da će postati veliki trener. Selektorska funkcija zahteva neke posebne trenerske kvalitete, a po meni, Slavoljub Muslin je idealan stručnjak da preuzme “orlove”.

 

5. Mnogim ljudima u FSS tu nije mesto. Pogotovo onima koji su tu da se slikaju, koji ne raspakuju kofere, a ne doprinose ništa. U Srbiji ima mnogo sposobnih ljudi, ali neću da licitiram imenima. Dovoljno je da pogledate kako ko vodi klubove, a nama trebaju samo najuspešniji.

 

S. Ilijoski