Prvi dan proleća simbolično označava novi početak. U slučaju smederevskih gimnazijalaca, označava istrajnost u negovanju dobrog u ljudima. Prošlog petka, 20. marta, održano je humanitarno karaoke veče u organizaciji članova sekcije „Gimnazijalci – humanitarci”. Fiskulturna sala Gimnazije nije bila dovoljna za do sada rekordan broj posetilaca ove akcije. Ulaz je bio otvoren za sve, a cena ulaznice simbolična – samo 200 dinara, ali su posetioci mogli da daju koliko su imali. Na taj način sakupljeno je 85.000 dinara.
U srži ove akcije bili su raznovrsni kreativni nastupi učenika. Nastupe, kojih je ove godine bilo najviše do sada – 23, ocenjivali su i đački i nastavnički žiri, a potom su najbolji rangirani na prvo, drugo i treće mesto. Kroz ovakav vid takmičenja nije podstaknuto rivalstvo među takmičarima, već zajedništvo i jedinstvo za jedan cilj. Novac sakupljen tokom ove humanitarne akcije namenjuje se našim sugrađanima Andriji i Tadiji za potrebe lečenja.
Atmosferu tokom karaoke večeri će vam dočarati profesori i učenici u nastavku. Prvo smo razgovarali sa profesorkom sociologije, Dušicom Slavković, koja vodi sekciju „Gimnazijalci – humanitarci” i koja je bila glavni organizator ne samo ove akcije, već i niza prethodnih humanitarnih akcija održanih u Gimnaziji o kojima smo pisali.
SDCafe: Kakav je Vaš opšti utisak o ovoj akciji?
Dušica: Ova akcija je do sada izazvala najveće interesovanje kod učenika i profesora, a bilo je i roditelja u publici, tako da aktivnosti koje sprovodimo uključuju ne samo našu školu već i širu zajednicu.
SDCafe: Šta mislite – postoji li interesovanje među učenicima za humanitarni rad?
Dušica: Svake godine je sve veći broj učenika koji se prijavljuju za sekciju „Gimnazijalci – humanitarci”. Ove godine probijamo rekorde što se tiče prikupljenih priloga. Veliko je interesovanje, pa mi je ponekad žao ako ne mogu baš sve učenike da uključim, uvek oni najuporniji imaju najviše prostora. Već mi se sada javljaju učenici da ih planiram za sledeću akciju. Ove godine je ovo treća velika akcija. U oktobru smo obeležili „Međunarodni dan borbe protiv siromaštva”, zatim smo u decembru imali akciju „Jedan paketić za puno ljubavi” – podelili smo 100 paketića materijalno najugroženijim porodicama sa malom decom. I sada u martu ovo humanitarno karaoke veče. Inače, sekcija broji preko 200 članova (učenika).
SDCafe: Šta biste rekli za Vaš dosadašnji humanitarni rad?
Dušica: Humanitarni rad je nešto što mene pokreće i čini me srećnom. Sama pomisao da smo nekoga usrećili je za mene najvažnija. Osmeh i sreća dece kod kojih odlazimo čine da se osećam sigurno na putu kojim idem. Jednako važno je i to da se kod učenika razvija svest o humanom radu, kao i svest o tome da našim zalaganjem možemo usrećiti druge. Naravno, ističem i solidarnost, zajedništvo i empatiju koja se razvija kroz ovu vrstu rada sa decom.
Razgovarali smo ovom prilikom i sa profesorkom latinskog jezika, Majom Pavlović, koja je prisustvovala akciji.
SDCafe: Kakav je Vaš opšti utisak o ovoj karaoke večeri?
Maja: Kao profesor koji je samo prisustvovao, mogu reći da je veče bilo zaista nadahnjujuće. U odnosu na prethodnu žurku, primjetilo se da je bilo znatno više mladih ljudi i na sceni i u publici, što je dalo posebnu živost i energiju događaju. Atmosfera je bila ljiepa, poletna, ispunjena smijehom, aplauzima i iskrenim oduševljenjem. Posebno mi je ostala u sjećanju rečenica jedne koleginice koja je primjetila kako je divno vidjeti mlade kako sjede na podu sale i jednostavno uživaju u muzici, slika koja govori o radosti i zajedništvu. Muzika je bila raznovrsna, kao i izvedbe. Sve se poklopilo sa prvim danom proljeća, što je dodatno unijelo simboliku novog početka i entuzijazma. Bilo je to jedno veče puno topline, energije i zajedničkog duha.
SDCafe: Vidite li Vi interesovanje đaka za humanitarne akcije?
Maja: U našoj školi učenici uvijek pokazuju spremnost da pomognu, da podijele sa drugima, da pokažu ljubav. Svaka ovakva akcija podrazumijeva i veliku odgovornost i organizaciju, a mladi su pokazali zavidne organizacione vještine. Ovakvi događaji su prilika da profesori i učenici rade zajedno, da se međusobno bolje upoznaju i da grade osjećaj zajedništva. Upravo ta saradnja čini da škola postane prostor ne samo znanja, već i solidarnosti, povjerenja i radosti.
Na kraju smo razgovarali i sa nekoliko učenica trećeg razreda o njihovim utiscima.
Opšti utisak o ovoj žurci je veoma pozitivan. Atmosfera je bila opuštena i prijatna, pa su se svi osećali dobrodošlo i spremno za druženje. Ljudi su bili raspoloženi za komunikaciju i međusobnu podršku, što je doprinelo dobroj energiji tokom celog događaja.
Mislim da je žurka bila veoma dobro organizovana. Vidi se da su svi uložili mnogo truda i vremena kako bi sve proteklo kako treba. Profesorka Dušica zaslužuje posebne pohvale za organizaciju ovako lepe i uspešne zabave, koja je uz to imala i humanitarni karakter.
Upitali smo naše mlađe sagovornike da li i oni primećuju veće interesovanje svojih vršnjaka za humanitarni rad.
Pored ove humanitarne akcije, koja je protekla veoma uspešno, naša sekcija je uvek na visini zadatka. Učenici zajedno sa profesorkom Dušicom ulažu veliki trud kako bi pomogli onima kojima je pomoć najpotrebnija. Tokom godine organizujemo različite akcije prikupljanja hrane, vode, sokova, igračaka i odeće za porodice kojima je to potrebno. Takođe, za vreme zimskih praznika pravimo novogodišnje čestitke koje se prodaju, a sav prikupljeni novac ide u humanitarne svrhe. Sve ove aktivnosti pokazuju koliko su solidarnost, humanost i želja da pomognemo drugima važan deo naše sekcije.
Mislim da postoji interesovanje među vršnjacima za humanitarne akcije, pogotovo kada su organizovane na ovako kreativan i zanimljiv način. Ljudi su spremniji da učestvuju kada mogu da se zabave i istovremeno pomognu.
