Svi znamo scenario koji proživljava svako ko je, u bilo kojoj oblasti, pokušao da skrene pažnju na neki problem. Odgovorni ili nadležni po pravilu ne uzvraćaju argumetima i činjenicama, već besomučnim razapinjanjem u medijima, razračunavanjima na ličnoj osnovi, uz nezaobilazne epitete stranih plaćenika i domaćih izdajnika instruiranih sa raznih strana.
Pojedinci koji se bore protiv zarobljenih institucija, kako na lokalnom tako i na širem planu, bili su učesnici tribine koju je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Pokret Tvrđava, kao deo predstavljanja inicijative Mreža integriteta. To je nedavno formirana grupa koju čine ljudi iz najrazličitijih sfera, ali im je zajedničko upravo to što su, nastojeći da odbrane istinu, neretko morali da brane sebe. A to mogu samo osobe od integriteta. Na tribini “Integritetom protiv zarobljene države: Od hrabrih građana do slobodne zajednice” govorili su Jasmina Paunović viša javna tužiteljka u penziji, Uglješa Bokić, novinar lista Danas, Ivana Gordić, novinarka iz Zrenjanina, Predrag Voštinić iz organizacije Lokalni front u Kraljevu, Bogoljub Živković policijski general u penziji i Nikola Kolja Krstić, koordinator Pokreta Tvrđava.
U večeri kada su saopšteni rezultati glasanja za izbor pet tužilaca Visokog saveta tužilaštva, o tome kuda će ići pravosuđe i javno tužilaštvo, uz ogradu da su u tom trenutku nepoznanica bili rezultati iz Vojvodine, Jasmina Paunović je najpre objasnila da taj Savet ima ukupno 11 članova. Dva su po funkciji, odnosno pozivu, ministar pravde i vrhovna javna tužiteljka, četiri člana su takozvani istaknuti pravnici koje bira Narodna skupština i njihovi mandati stoje još uvek jer im nije istekao šestogodišnji period. Od pet tužilaca iz redova javnotužilačke organizacije, biraju se dva iz osnovnog, jedan iz višeg tužilaštva i jedan iz apelacije, jedan iz Vrhovnog javnog da bi jedan kandidat bio predstavnik Tužilaštva za organizovani kriminal i Tužilaštva za ratne zločine.
Slušali smo prethodnih godinu dana da postoji sukob između vrhovne javne tužiteljke i glavnog javnog tužioca u Beogradu u smislu kadrovske podele ali i po principu rada same javnotužilaške organizacije gde bih ja bila slobodna da procenim da je dugogodišnje ćutanje pa čak i decenijsko, vrhovne javne tužiteljke, definitivno ugrozilo integritet i apsolutno vladavinu prava preko javnotužilačke organizacije. Ona se nije, čak ni malo, angažovala na tome da se status tužilaštva poboljša kako bi građani stekli poverenje u ovu instituciju. S druge strane je glavni javni tužilac koji je svojim preteranim radom, čak i gaženjem granica svog ovlašćenja, da bi se dodvorio režimu, radio čak i ono što nije u njegovoj nadležnosti. I upravo u tom, nama se čini sukobu, dobili smo rezultate da možemo da kažemo da kadrovi Nenada Stefanovića nisu prošli, odnosno nisu prošli na ovim izborima. I ako ćemo birati manje zlo od već data dva, pobedilo je manje zlo. Ostaje nam da vidimo kako će to funkcionisati nadalje kroz samu instituciju. Takođe je dodala i da institucije čine ljudi, od čijeg rada i zavisi uspešnost te da ćemo videte da li će se sada Savet probuditi i početi da radi kako treba – samostalno, nezavisno, apsolutno zakonito, a to pre svega znači da će pravilno I nepristarsno odlučitavi o izboru budućih tužilaca na svim nivoima u narednih šest godina.
Uglješa Bokić iz lista Danas, sutra mora da se odazove policiji na poziv tužilaštva jer se od njega traži da otkrije izvor za jedan tekst koji je objavio. S obzirom na to da zakon i kodeks profesije nalažu drugačije, ovo je presedan.
Idem na salušanje u svojstvu građanina, to nije drmatično samo po sebi, nisam osumnjičen ni za šta, ali sama činjenica da je jedan novinar pozvan od strane policije da kaže ko mu je izvor koji mu je dostavio informaciju, to je predsedan. Samo po sebi zabrinjavajuće. Do sada su medijima u nekim situacijama traženi već objavljivani snimci na primer, ali to je drugačije. Novinaru zakon omigućava da ne odaje svoje izvore, nije dužan po članu 58 Zakona o javnom informisanju, a i kodeks mi zabranjuje da odam izvor čak i po cenu sopstvene odgovornosti. To je tužilaštvo pak naložilo policiji, po krivičnoj prijavi advokata Nemanje Aleksića. Objavio sam službenu belešku o tome da je bio pozitivan na testu za drogu. On je podneo krivičnu prijavu tužilaštviu protiv NN lica zbog odavanja tajnosti postupka. To NN lice je moj izvor, ali neće se desiti da ja kažem ko je to – rekao je Bokić dodajući da je i sam nekada bio policajac pa će biti saslušan u svojoj nekadašnjoj stanici, na mestu gde je ranije on saslušavao druge. Njega, razgovor sa policijom ne može da zastraši, ali za neke druge kolege to sigurno ne bi bilo prijatno iskustvo.
O tome kako je raditi kao novinar u malim sredinama gde se odigravaju velike vesti i priče koje prevazilaze okvire, kao što je to bio slučaj sa onom o Linglongu i uslovima rada u fabrici prva je pisala Ivana Gordić.
Ja sam tu priču objavila početkom novembra 2021. Mesec dana kasnije došla je ekipa N1. Dan nakon emitovanja priloga, telefon je počeo da zvoni, 25 televizija je preuzelo taj prilog, a svi su novinari počeli da dolaze u Zrenjanin. Često sam im svima bila vodič, imali smo probleme zbog jezičke barijere, problema sa poverenjem, pa bi usledili kontranapadi, amortizacija tih vesti sa porukom da to što ste videli zapravo niste videli. Ali je rezultat da međunarodna javnost pažljivo prati dešavanja u Linglongu. Svi traže da istraži slučaj do kraja. To se nije dogodilo, a Linglong je uvek našao način da uđe na neko tržište i zaobiđe pravila – poručila je Gordić. Na pitanje da li se išta promenilo u Zrenjaninu od tada, ona kaže da je fabrika “svet za sebe”, paraleleni system van naših institucija: Vi tamo ne možete da uđete, imali smo situaciju da hitna pomoć nije mogla da uđe, oni imaju svoju policiju, inspektore… Probali smo da pobrojimo krivične prijave i donete presude protiv fabrike i odgovornog lica, kompanije, jer je bilo mnogo upornih ljudi, ali nema nijedne presude. Barem ja nisam čula za to, sve je odbijeno.
O tome kako je Pokret Tvrđava temu ekologije uspeo da nametne kao važnu i pored mnoštva medija zatvorenih za to, govorio je Nikola Krstić podsetivši da je sve počelo 2018. godine kada su građani i više različitih grupa i organizacija, među kojima je bio i Pokret Tvrađava počeli intenzivno da se bave time.
Građani se tada osetili potrebu da se na to skrene pažnja i nije nam bio potreban neki poseban, dodatni motiv za to, svi mi u ovom gradu znamo da strepimo pre svega za svoje zdravlje, to je najvažnije u pitanju zagađenja – kazao je Krstić dodajući da je odgovor na svaku iznesenu činjenicu ili podatak o oticaju zagađenja, razmerama i posledicama, po pravilu bio – optuživanje:
Čim primetiš problem, na čelo ti se stavlja etiketa državnog neprijatelja. Ozbiljan je raskorak između našeg motiva, koji je potpuno čist, posebno te 2018. kada mi nemamo nikakvu političku artikulaciju ekoloških problema, kasnije se to promenilo ulaskom nekih grupacija u parlament. Sedam godina borbe je iza nas i dosta smo bili žrtve, mi smo ti koji sada imamo inicijativu i neko drugi sada treba da se brani. Biće sve gore što se tiče režima svakako, oni su u terminalnoj fazi i braniće se kao ranjena zver, ali mi treba da imamo svoj cilj, da nastavimo da radimo stvari u koje verujemo, a oni neka reaguju kao u prethodnih godinu dana. Tako treba da se uđe u energiju pobednika, to je ono što su nam i studenti doneli. Oni su probuduili nadu kod ljudi koja je sistematski ubijana. Problem ekologije nije od ove vlasti, ni prethodna se time nije bavila. Problem zagađenja iz železare je decenijski, ali to ne znači da ne treba da ga rešavamo – istakao je Krstić.
Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta u Kraljevu podvukao je poruku da se naše društvo svelo na stotinak ili dvesta sagovornika u svim oblastima, a od politirača ćete najčešće čuti odgovor „ne znam“.
I to je nesrazmera u odgovornosti. Političari donose ključne, najveće odluke od kojih zavise životi ljudi ali lično nisu involvirani. Jer nemaju odgovornost. Nikada niko nije pozvan na odgovornost zbog svog neznanja, niti je odgovarao, a posebno nije sankcionisan za ono što je uradio loše. Ono što nas izdvaja u aktivizmu je iskustvo, nažalost. Mi smo slušali ljude što je dosta zaboravljena veština kod nas, zaboravili smo i na empatiju, emotivni odnos prema ljudima sa kojima radiš. Zbog toga danas ne možemo da govorimo o Kinezima kao našim neprijateljima jer oni to nisu, meni su lično neprijatelj sve naše institucije koje su dozvolile bilo kojoj kompaniji da radi nelegalno ili da stiče nekakvu korist zarad mog zdravlja. Za to je prevashodno zaslužna moja država koja im je to omogućila. A to sa kim su u dilovima i sa kakvim tajnim ugovorima, apsolutno nema nacionalni predznak. S druge strane, to znači da su vlasništva tih kompanija naši ljudi – rekao je Voštinić uz opasku da je nama najveći problem to što se u naše ime potpisuju tajni ugovori iz kojih će nas obaveze svakako sačekati i da je to ono čime će morati da se bave drugi, nakon pormena.
Loša je vest da će i oni biti novo razočaranje, jer će morati da otovore dokumenta i opradvaju svačije očekivanja, a očekivanja su od čoveka do čoveka vrlo različita i teško je pomiriri sve to. Raznoliko je pitanje kako doživlajavmo promene. Ali, mi se sada borimo za to da državu vratimo narodu, a posle toga neka se i među sobom posvađamo o tome kojim putem dalje.
Na samom kraju tribine, ponovo se povela reč o stanju u našoj policiji, koje je posebno teško, ali ga je moguće ispraviti:
Policiju ne treba da posmatramo samo u ovoj godini. Ovo je planski sled stvari nečega što je počelo 2013. Mi vidimo posledice svega onoga što je sprovedeno kroz kadrove koji nisu postavljani na osnovu kvaliteta, već spremnosti da slepo sprovode naloge jedne politike. Nije ipak sve tako crno, profesiju treba vratiti profesionalcima i to je primenjivo kako u policiji, tako i u svim drugim oblastima, zaključio je Bogoljub Živković policijski general u penziji.
Snimak sa celokupne tribine koji je zabeležio SDCafe.rs možete pogledati u nastavku:
