Stanari nisu u mogućnosti da obnove zgrade, grad plaća i do 90% troškova

Spoljašnji izgled naših zgrada zaista neretko jeste sumoran prizor i činjenica je da ima delova grada u kojima se čini da bi sve što se uradi bilo uzalud ukoliko bi neki stambeni objekti ostali u stanju u kakvom su sada.

Ima dosta zgrada izgrađenih u periodu od 1970. do 1990. i mada je Zakon o stanovanju i održavanju zgrada u primeni od 2016. mnoge stambene zajednice nisu uspevale da sakupe sredstva za veća investiciona ulaganja. I pri tom, nije ovde reč samo o estetici već i o energetskoj neefikasnosti – rasipa se energija, troši više nego što bi to bio slučaj da postoji adekvatna izolacija, a samim i tim su i računi veći, leti zbog hlađenja, zimi zbog grejanja.

Zbog svega pomenutog, lokalna samouprava je nedavno izmenila postojeću odluku o bespovratnom sufinansiranju aktivnosti na investicionom održavanju i unapređivanju svojstva zgrada.

Izmena se odnosi na povećanje učešća grada u sufinansiranju investicionog održavanja i ide maksimalno do 90% dok je prethodno to bilo do najviše 50%. Na primer, za obnovu fasada, u zavisnosti od toga o kojoj je od pet gradskih zona reč, kao i od toga da li je u pitanju ulična, dvorišna ili bočna strana, predviđen je različiti nivo subvencija:

Takođe, značajno je uvećanje subvencija kod energetske sanacije zgrada – do sada je bilo 25% učešća grada za sufinansiranje, a sada je 75% za postavljanje toplotne izolacije. Ostale aktivnosti na investicionom ulaganju koje su ranije bile sufinansirane u iznosu od 20% uvećane su na 70%.

Kako je objašnjeno i na nedavno održanoj sednici Skupštine Grada Smedereva na kojoj je usvojena ova odluka, ovo ne treba mešati sa programom subvencija za građane koji žive u kućama i domaćinstvima jer procedura nije ista. Naime, za razliku od tog javnog poziva, koji se realizuje uz učešće prethodno odabranih, svega nekoliko privrednih subjekata, ovaj će konkurs biti otvoren tako da mogu da učestvuju sve firme koje žele, koliko god ih ima, a ne bira ih grad, nema uslova konkursa, već sami stanari – oni će moći da razgovaraju sa svima, dogovore se o cenama i ponudi, objasnio je Dragan Krstić, načelnik Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo, investicije, imovinsko pravne i komunalne poslove.

Za stanare je ovo svakako dobra vest. Nema sumnje i da će među ostalim građanima neki negodovati zbog ovakve odluke jer su stambene zgrade, baš kao i porodične kuće privatno vlasništvo – svaki vlasnik mora sam da brine o svojoj kući, ima prava na subvencije pod uslovom da je objekat o kome se radi legalizovan ali ni tada nije reč o mogućnosti da plati svega 10% ili 20%, a da ostalo sufinansira grad. I tu se vraćamo na početak ovog teksta – izgled grada zavisi od izgleda zgrada, pogotovo u centru i najverovatnije je i ta okolnost imala velikog uticaja za donošenje ovakve odluke.