Četvrta „Šetnja za studente“ počela je istovremeno u dve različita gradska kraja. Jedna je povorka formirana na Carini, druga na Leštaru, a potom su obe krenule ka centru grada. Obe su, prolazeći gradskim ulicama pravile prepoznatljivu buku pozivajući usput sugrađane da im se pridruže, s tim što je kolona sa Leštara nekoliko minuta hodala u tišini – na molbu redara buka je zaustavljena dok su prolazili pored bolnice kako ne bi uznemiravali pacijente koji su na lečenju. Odatle im je odgovoreno aplauzima kroz otvorene prozore i mahanjem.
Na raskrsnici ulica Kneza Mihaila, Karađorđeve i Slobode, nakon što su se okupili svi učesici protesta, i ovoga puta je usledilo 15 minuta tišine, a potom protestna šetnja „obrnutom“ rutom – preko trga, šetališta u ulici Kralja Petra I, na dalje ulicama Despota Đurđa, Filipa Višnjića i Karađorđevom sve do platoa ispred Centra za kulturu.
Tu su, kroz dva obraćanja, mladi iz redova organizatora skrenuli pažnju na srpske revolucije iz 19. veka i prvi, odnosno Sretenjski ustav koji je 15. februara 1835. usvojen u Kragujevcu. Svi ti događaji, ma koliko nam danas izgledali daleki i drugačiji, zapravo su vrlo slični onima koji se sada odvijaju u Srbiji jer im je zajednička borba za pravdu i slobodu.
Prvi srpski ustanak bio je nesumnjivo najvažniji događaj u modernoj istoriji Srbije. Srpski narod je rekao dosta nepravdi, represiji, nasilju, tiraniji i odlučio da uzme sudbinu u svoje ruke.
To nije bio samo vojni poduhvat već i kulturna revolucija koja je stvorila temelj srpske države kakvu danas znamo. Dositej Obradović kao jedan od najistaknutijih prosvetitelja tog doba smatrao je da je obrazovanje ključ slobode i napretka.
Danas, mi studenti smatramo da znanje treba da bude oslobođeno od korupcije i političkih uticaja. Našim profesorima, nastavnicima, učiteljima, pružamo bezuslovnu podršku.
Srbija je ponovo poprište borbe za slobodu i pravdu, ovog puta kroz studentske proteste, pokrenutih u novembru nakon niza korupcionaških skandala, nesigurnih uslova na fakultetima i opšte neodgovornosti državnih institucija. Zato što vlast i njeni simpatizeri tretiraju državu kao privatnu svojinu gde smo mi njihovi robovi. Neka se zna, nećemo stati dok ne saznamo kakva je boja slobode. Svaki čovek je svoja zemlja – poručeno je sa ovog protesta.
Sličnost između tadašnjih ustanika i današnjih studenata i građana koji protestvuju jeste osećaj kolektivne odgovornosti, a baš kao što su naši preci shvatili da se na slobodu ne može čekati već se za nju moramo boriti, tako su i današnji učesnici protesta shvatili da sistem neće sam sebe reformisati, dodaju studenti.
Vekovima kasnije, plamen misli onoga koji na večnom počinku leži u Smederevu, Dimitrija Davidovića, onih istih misli kojima je bio vođen kada je pisao Sretenjski ustav, i dalje tinja, tu je, a na nama je da se ta iskra ponovo razbukta.
Dolazi nova generacija koja nosi plamen njegovih očiju, koja sa njegovog groba vidi usnuli žar koji je dugo čekao da plane. Mi večeras vidimo plamen, sa onog brda iznad nas, vidimo ga i u vama, videli smo ga juče u Kragujevcu, pre dve nedelje u Novom Sadu, pre toga na Autokomandi, pratio nas je i dozivao gde god smo išli. Ovde smo da ispravimo nepravdu koja mu je načinjenena. Dimitrije Davidović je ovih dana postao više od čoveka, više od istorijske ličnosti, on je simbol naše zajedničke borbe za pravnu državu – kazao je drugi govornik sa večerašnjeg skupa.
U završnici je hor izveo himnu „Bože pravde“ i „Vostani Serbie“, a kako je na tom mestu bila postavljena i kutija za sakupljanje humanitarnih priloga, svi koji su to želeli mogli su da pomognu lečenje osmogodišnje Danke Milošević iz Smedereva – za nastavak njenog lečenja je potrebno još oko 50% sredstava.