Odbor za dodelu međunarodne pesničke nagrade Zlatni ključ Smedereva, doneo je odluku da ovo, inače 40. priznanje, koje se dodeljuje na manifestaciji pokrenutoj pre 55 godina, pripadne nigerijskom pesniku Nijiu Osundareu.
Rođen je 1947. i jedan je od najpoznatijih afričkih pesnika, naučnika i intelektualaca. Napisao je više od 20 zbirki poezije, četiri drame, brojne monografije i članake o književnosti, jeziku, kulturi i društvu.
Diplomirao je na Univerzitetu Ibadanu u Nigeriji, magistrirao na Univerzitetu u Lidsu u Velikoj Britaniji i doktorirao na Univerzitetu Jork u Torontu u Kanadi. Pesme su mu prevedene na više svetskih jezika.
Trenutno je profesor emeritus na univerzitetu u Nju Orleansu, SAD i gostujući profesor na Univerzitetu u Ibadanu u Nigeriji.
Osundare je dobitnik mnogih priznanja. Između ostalog, nagrade Udruženja nigerijskih autora (ANA) za poeziju 1986, 1989, 1994. te najprestižniju nagradu “Noma“ 1991. i Fonlon/Nikols za izuzetnost u književnoj kreativnosti i doprinosima ljudskim pravima u Africi 1978.
Izabran je za člana Nigerijske akademije nauka (Nal) 2005, a 2014. primljen u Nigerijski red zasluga (NNOM) za izvanredna intelektualna i umetnička dostignuća.
Kao svetski pesnik, Osundare odbija prefiks ,,post“ u postmodernizmu, postkolonijalizmu i posthumanizmu, smatrajući da je poezija vrednost po sebi i „smisao čoveka čoveku“ („Poezija“).
On želi svakom čoveku da ispriča priču, da peva na istoku i igra na zapadu. Ne zaboravlja ni svoju Afriku, ali ipak želi da premosti more stihovima.
Afrika je za njega zemlja koja daje svima, a njoj se samoj ništa ne vraća. Afrika je ,,drvo posečeno“, ali i drvo kome se svi vraćamo – navodi se u obrazloženju Odbora za dodelu nagrade koji je radio u sastavu: prof. dr Milena Vladić Jovanov, predsednik i članovi prof. dr Boško Suvajdžić i mr Tatjana Lazarević Milošević.
Dok čekamo da u oktobru, u Smederevu uživo čujemo dobitnika, evo o čemu peva i kakve stihove piše Osundare.
“Pevam o promeni”
Pevam
o lepoti Atine
bez robova;
O svetu
bez kraljeva i kraljica
i ostalih tragova
neobuzdane prošlosti;
O zemlji
bez krajnjeg severa
i dubokog juga,
bez zavesa slepih
i gvozdenih zidova;
O kraju
vojskovođa i oružarnica
i zatvora mržnje i straha;
O pustinjama što pošumljuju
i rađaju plodove
posle kiša živih;
O suncu
što neznanjem zrači
i zvezdama što osvetljavaju
noći neukosti.
Pevam o svetu preoblikovanom.