VIDEO: Trajan Vlajković se bavi sve ređim zanatom: Dimnjičaru je mesto pored dimnjaka!

Svi znamo za čuvenu narodnu priču „Sve, sve, ali zanat je zlatan“, a poslednjih godina najrazličitiji zanati su posebno traženi iz više razloga. Mi ćemo se narednih nedelja baviti tradicionalnim zanatima koji postaju sve ređi, ali još uvek opstaju. Naš prvi sagovornik je „veselo lice Smedereva“, odžačar Trajan Vlajković čija pojava, vedrina i energija učine da ga zauvek zapamtite već posle prvog susreta.

On je radni vek proveo u Železari, ali nešto duže od poslednje dve decenije istovremeno je bio po pijacama gde je prodavao sredstva za čišćenje ringli i plotni peći i šporeta na čvrsto gorivo, a takođe ga je privlačio i posao odžačara koji je, kako kaže, polako učio sam, iz iskustva.

Moderno doba promenilo je mnoge navike, međutim, dimnjaci su na našim kućama i dalje u širokoj upotrebi, a pravom odžačaru mesto je isključivo na krovu, kaže Trajan koji ne prihvata novitete u ovom zanatu da se dimnjak „čisti odozdo“. Kako dodaje, to je čak i opasna praksa.

Mora da postoje sve četke, nisu svi dimnjaci isti, ima oni koji sve to rade odozdo, čime samo razbuše dimnjak, a obično hoće i da pale. To razvija katastrofalnu temperaturu, 1096 stepeni, unutra se dimnjak dosta ošteti tako, može da zapali i krov. Prošle godine je bilo 450 požara u Srbiji, to je mnogo. Ja dimnjake ne palim, radim klasična čišćenja. Ide četka, tegovi, sajle. Paljenje nije preporučljivo, a to rade ovi što ne smeju da pogledaju dimnjak i na krov ne idu. Ja, bez obzira na visinu, radim isključivo na dimnjaku. Pre 20 i kusur godina kupio sam četku za sebe, tako je počelo. Onda polako po komšiluku. Ja sam uvek voleo da se bavim onim čime se niko nije bavio, po pijaci i vašarima delio sam vizit kartice da bi ljudi znali šta radim i kako da me nađu. Samouk sam. Ja sam se borio, snalazio, usavršavao i sada, ne postoji dimnjak i problem koji ja ne bih znao da rešim – priča, za SDCafe.rs naš sagovornik Trajan.  

Na pitanje što sve manje ljudi želi da se bavi tim poslom, Trajan kaže da je to najviše zbog straha od visine. A ko se boji, ne bi ni trebalo da pokušava ništa slično.

Neće ljudi zato što je ekstremno, rizično, problematično, to neće niko, ni za kakvu paru. Jer, 90% ljudi se plaši visine, krova. Klizavo je, kad se nađeš gore moraš da znaš gde hodaš, kako se krećeš, nije jednostavno, a najveći problem su krovovi od biber crepa, on puca ispod noge, klizav, još kada je i vlažan treba prava majstorija da se popneš. Kod ovih modernih kuća, tu se igram, tu mogu i u rikverc da idem. Imam 23 godine iskustva, radim Petrovac, Kučevo, Gradište, Požarevac, Plana, Grocka, Boleč i jedan deo Beograda. Gde god sam otišao uvek imam ponude za dalje, ima mnogo poslova na koje idem sa preporukom i to mi je najdraže. Mi dimnjičari, a malo nas pravih ima po zemlji, ne biramo vreme. Ja na krov idem kad god treba, pa i po snegu i ledu. Jer naš narod nema naviku da čisti redovno i na vreme, setimo se odžara kad se krov upali ili kada se dim vraća nazad u kuću jer više nema gde da ode. Prljav je to posao, garav i kancerogen – dodaje Trajan Vlajković. On radi i sve druge poslove na krovovima, čisti oluke, sređuje crep, popravlja dimnjake…

Od četki koje koristi pravi amajlije – kako u šali kaže to je odžačarska magija za ljubav i sreću. Neretko ljudi kada ga sretnu, zbog verovanja da su dimničari talični, hoće da ga časte: Često sam u Beogradu, po Knez Mihailovoj idem i studenti kad imaju malo više ispita hvataju me za dugme i zovu na piće da časte.

Bilo je i onih mlađh kojih su tražili da ih Trajan nauči, ali kako kaže, on nije smeo da preuzme  odgvornost za tako nešto. Da je to drugačiji zanat, moglo bi, ali rad na visini ipak nosi posebne rizike.

Šta sve može da se nađe u dimnjaku, koliko često je najbolje čistiti odžak, kakav ogrev pravi najveće probleme ali i kako izgleda njegov rad na licu mesta, pogledajte u našem video prilogu i razgovoru koji smo snimili sa Trajanom.

Projekat „Dar u rukama“ je sufinansiran na Konkursu za proizvodnju medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja 2025. od strane Grada Smedereva. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju stavove sufinansijera.