Van okvira: Na Udbinim spiskovima smrti su i streljani u Smederevu

U jesen 1944. godine, sloboda je zapevala pesmu smrti na pragovima mnogih porodica. Prema procenama, po hitnom postupku likvidirano je više desetina hiljada ljudi (popisano blizu 60.000 ali to nije konačan broj jer nema spiskova za sve gradove). U smederevskom kraju i okolini streljano je nekoliko stotina.

Nemanja Dević, doktor istorijskih nauka, karijeru je posvetio istraživanju ratnog perioda i svih onih tema kojima se prethodnici nisu bavili, sa posebnim akcentom na stradanja nakon oslobođenja u Drugom svetskom ratu. Master rad je posvetio istraživanju događaja i prilika u Smederevskom okrugu od 1938. do 1946. Doktorirao je disertacijom “Partizanski pokret u Srbiji 1941 – 1944. I sam je imao uvida u dokumentaciju Ozne i Udbe sa koje je tek 2010. skinuta oznaka tajnosti zahvaljujući prethodnom osnivanju Državne komisije za pronalaženje i obeležavanje svih tajnih grobnica u kojima se nalaze posmrtni ostaci streljanih posle oslobođenja 1944. Ta komisija je ukinuta 2016. Ali njeni nalazi svakako ostaju kao utvrđene činjenice. Šta je sve imao prilike da vidi, sazna, zaključi, kakva je njegova procena o događajima u Smederevu gde su ljudi streljani u blizini nekadašnjeg toka Jezave (pored današnjeg Želvoza), za ovo izdanje podkasta Van okvira, o ovoj, sasvim posebnoj temi koja je iz mnogo razloga izbegavana u javnosti, govori Dević kao sagovornik koji je ubedljivo najpozvaniji da rasvetli okolnosti iz ovog mračnog perioda srpske istorije i građanskog rata. Naša redakcija time ujedno nastavlja rad na onome što je i bio povod za pokretanje ovog formata – da javnosti predoči neke aktuelne teme iz raznih oblasti društvenog angažovanja, ali i sve one važne istorijske priče o kojima se (slučajno ili namerno) malo zna… Među ubijenima jeste bilo narodnih neprijatelja, o tome da li je kazna mogla i trebalo da bude drugačija ili koje stepene kolaboracionalizma u okupiranim teritorijama prepoznaje savremena istorija može se raspravljati, ali ne i o tome da izvršenju bilo koje, a pogotovo ovakve „kazne“ mora da prethodi suđenje kao i da je većina nedužnih ubijena pod plaštom razračunavanja sa izdajnicima.

Dević je inače pronašao i objavio izveštaj Okružnog partijskog komiteta koji je iz Velike Plane poslat u Beograd, a u kome se navodi: “Likvidaciju vrši bataljon. Na likvidaciji isprobavamo ljude, jer to je jedan od najboljih načina koji stoji na raspoloženju. Njegova odlučnost, revolucionarnost, beskompromisnost, mržnja prema neprijatelju – izražava se tu najbolje. Ko ne može da ubije neprijatelja, taj teško i skoro nikako ne može biti komunista”. Sve to, možda i najbolje objašnjava zašto je odjek krvavih sukoba od pre osam decenija i dalje prisutan u našem društvu. Imajući na umu pogotovo atmosferu poslednjih godinu dana, ogromnu podeljenost koja se danas oseća, pretnje nasiljem pa i smrću među neistomišljenicima, smatramo da ova tema u pravom trenutku dolazi do šire javnosti pre svega kao podsetnik i opomena na to koliko lako, čovek može da postane oruđe i oružje mržnje, da u ideologiji pronađe uporište da opravda i najgnusnija dela ukoliko ona služe onome što se smatra “višim ciljem”. Bilo, ne ponovilo se.