Rešimo ono što možemo

Smederevo je, sad već godinama, zatrpano velikim problemima i brigama. Pored gorućih problema, svakodnevna briga za opstanak 5000 radnika i njihovih porodica i neizvesnim ishodom problema zvanog Železara. Imamo i višegodišnju gungulu oko problema zvanog Rafinerija. Ali to nisu jedini smederevski problemi.
 

Isplovljavaju velike cifre iz javnog sektora, zapošljavanje nestručnih kadrova po partijskoj liniji, afere političara  sa sumnjivim biografijama. 

Već mesecima problemi sa psima lutalicama, koji već nekoliko puta napadaju i nanose povrede našim sugrađanima svih uzrasta. 

Fascinantno je kako niko ništa ne preduzima niti se posvećuje tim problemima, koji vrlo jednostavno i sa malim ulaganjima i sredstvima mogu biti rešena. 

Zašto? Postoje dva odgovora: mi to ne želimo ili mi to ne znamo.
 

Takodje je neverovatno kako (ne)funkcioniše saobraćaj i parkiranje, koje niko ne kontroliše van parking mesta koje se naplaćuje. 
Začuđujuće je da se ljudi parkiraju gde stignu bez obzira na to da li je to mesto za parking ili ne.
Pauk? Spava, verovatno? Ili ne nosi poznata vozila? 

Zašto je teško raditi svoj posao, za koji ste plaćeni?