Maglovito je bilo današnje smederevsko podne, ali je na ovom mestu sve odavno kristalno jasno – postoji, u ovom gradu grupa ljudi rešena da ovde iznova dolazi uprkos najrazličitijim stavovima po ovoj temi čak i među nekim njihovim istomišljenicima koji dovode u pitanje svrhu insistiranja na svakodnevnim održavanjima šesnaestominutne tišine. Međutim, kako su i ranije u više navrata poručivali, borba za istinu i bolje društvo još uvek traje i ako studenti i građani širom zemlje mogu da neprestano organizuju proteste, šetnje i okupljanja, „onda je najmanje što se u Smederevu može uraditi kao gest solidarnosti i podrške, upravo ovo zastajanje u tišini“ od 11 i 52 do 12 i 08. Nekima smeta, neki podržavaju, drugi odobravaju ali samo iz prikrajka, a najviše je, kao i za sve ostalo kod nas – ravnodušnih, onih koje ne dotiče ništa što se ne odnosi isključivo na njih same…
