Šta nas može bolje razvedriti od sunca i mora? Međutim, kako nam već prvog dana odmora ne bi presela ta lepota, bitno je ne prepustiti sve prirodi. U suprotnom može nam se dogoditi da posledice lakomislenosti osetimo godinama kasnije.
Najgora posledica lakomislenog sunčanja je rak kože, melanom, jedna od najgorih zloćudnih bolesti. Međutim, može doći i do drugih manje opasnih oštećenja kože i hiperpigmentacije, a ne treba zaboraviti i na značajno povećanje bora zbog viška sunca.
I iako mnogo toga znamo o opasnostima i zaštiti od sunca, i dalje ima mitova koji se stalno ponavljaju kao istina, a Američko društvo za dermatologiju smatra da činjenicama treba razbiti šest najčešćih mitova.
1. Mit: Preplanulost je u redu, samo treba paziti da se ne izgori.
Činjenica: Iako samo jedna opeklina može udvostručiti mogućnost za razvoj melanoma (najteži oblik raka kože), deca su u opasnosti čak i ako ne izgore. Stručnjaci ističu da se opasnost od raka kože povećava sa svakim izlaganjem suncu, pa čak i ako nema vidljivih opeklina. Tvrde da svako tamnjenje znači da je koža zapravo oštećena.
2. Mit: Suncobran blokira sunce.
Činjenica: Istina je da nas suncobran može zaštititi od sunca, ali ne u potpunosti. Naime, pesak na plaži reflektuje oko 17 posto UV zračenja pa valja biti oprezan i svakako se namazati kremama s visokim faktorom zaštite, čak i kad sedimo ispod suncobrana ili u hladu drveta.
3. Mit: Sunce ne može da prodre kroz prozore.
Činjenica: Istina je da staklo filtrira samo jednu vrstu zračenja, i to UVB zraka. Međutim, UVA zraci prodiru i kroz staklo pa se i prilikom vožnje automobilom treba zaštititi. To je i razlog zašto odrasli neretko imaju više pegica na levoj strani tela koja je tokom vožnje automobila više izložena suncu. Preporuka je da se i pre duge vožnje automobilom zaštitimo zaštitnim kremama, i to ne samo lice već i ruke. Preporuka je takođe da se prilikom kupovine automobila razmisli o zatamnjenim staklima koja četiri puta smanjuju opasnost od UVA zračenja.
4. Mit: Ako se previše mažemo kremama za zaštitu od sunca, nećemo dobiti dovoljno vitamina D.
Činjenica: Dobro je poznato da je sunce korisno upravo zbog vitamina D. Ali da bismo dobili potrebnu količinu tog važnog vitamina, nisu potrebne velike količine UV zraka. Deo tog vitamina dobija se i iz hrane, poput mleka ili soka od pomorandže, uz minimalno izlaganje suncu. Čak i pored snažne zaštite kremama sunčevi zraci će i dalje prodirati u kožu, a to će biti sasvim dovoljno da telo proizvodi vitamin D.
5. Mit: Ako je tmurno i oblačno, nije potrebna zaštitna krema.
Činjenica: Istraživači tvrde da 80 odsto sunčevih zraka može da prodire i kroz oblake pa ne treba onda da čudi da neki završe s teškim opeklinama od sunca čak i kad je oblačno vreme. To vredi i zimi na skijanju jer sneg dodatno reflektuje UV zrake.
6. Mit: Osamdeset posto oštećenja od sunca nastaje pre 18. godine.
Činjenica: Nedavne studije pokazale su da do 18. godine sakupimo manje od 25 posto ukupnog izlaganja suncu tokom života, a sve ostalo kasnije, kad bi trebalo da sami znamo da je potrebno da se zaštitimo od sunca. Drugim rečima, roditelji trče po plaži za decom, štite ih kremama, stavljaju kape na glavu, a premalo pažnje posvećuju svojoj zaštiti.
Izvor: jutarnji