Grejanje preko železare: Mit, predizborno obećanje ili realna mogućnost?

Nema zajednice, mesta ili grada koje nema bar poneku nikad ostvarenu „veliku“ ideju oko koje se povremeno ponovo okupe ljudi, bilo da žale za tim što nije ostvarena ili da se pitaju „šta bi bilo kad bi bilo“. U Smederevu takvih priča ima više, a jedna od najupečatljivijih jeste grejanje preko železare. Do ove godine, bila je samo podsetnik na jedno minulo doba i glavni argument kad god se povede reč o zagađenju vazduha usled grejne sezone. Od nedavno pak ta „maštarija“ počinje da poprima realne obrise, bar što se tiče dokumenata i odluka koje donosi Grad Smederevo.

Tako je Skupština u septembru usvojila PDR za izgradnju toplifikacione mreže od železare do centra grada. Problem je u tome što su postojeće informacije u vezi sa čitavom namerom prilično maglovite, nema detalja, odgovora na sva ona pitanja koja očekivano zanimaju građane poput: Da li je to danas ostvarivo, ko će moći da se priključi, da li je u planu rešenje koje će priključenjem građana na mrežu doprineti smanjenju zagađenja iz individualnih ložišta, i na kraju, kolika je sada opravdanost takvog projekta ukoliko znamo da železara nije isto što je bila devedesetih godina prošlog veka. Ono što je poznato, bar prema inicijalnim odlukama, to treba da bude mreža koja pre svega služi javnom daljinskom grejanju, odnosno, prebacivanju postojećih kotlarnica koje sada koriste mazut, a na listi korisnika je i nekoliko manjih kotlarnica u javnim objektima, pre svega školama na toj trasi.

Zbog svih tih nedoumica, a pre svega one da li je grejanje preko železare mit ili realna mogućnost, nedavno se diskutovalo u Aktivističkom centru Grad gde su Crveni bedževi organizovali susret građana i stručnjaka iz ove oblasti koji su nešto upućeniji u same osnove ovakvog pristupa.

Kako je na početku objasnio Dragan Nedeljković iz te inicijative, ovu temu svi znamo, ali nedovoljno – čulo se da postoji neki plan, razmatra se i uzimanje kredita za realizaciju projekta o kome se priča 40 godina. Međutim, jako je malo podataka. Istorijat te priče poznat je Nikoli Tasiću Caletu, inženjeru mašinstva koji je u železari radio četiri decenije.

Bio sam kao mladi inženjer sa drugima u Evropi. Znam da se u više gradova koji imaju železare za grejanje koristi topla i vruća voda i visokopećni gas. Od 1971. godine radi Nova železara u Smederevu zbog koje je napravljen gasovod na Dunavu. Mi 55 godina nismo to koristili… Javno preduzeće za toplifikaciju je 1991. formirano, bio sam tada jedan od delegata jer smo imali od meritornih organizacija iz Kostolca, Beograda i Zrenjanina taj projekat, ideju o grejanju preko železare. Tražili smo da se napravi studija isplativosti i izvodljivosti koja je pokazala da za sedam godina postaje isplativa. Dobili smo dozvole za izgradnju, započeli smo i fizički taj posao. Položene su cevi, od energane su došle do druge kapije železare. Onda je došlo do ludila, političkog i sve je obustavljeno. Svakako, u železari imamo resurs koji treba da iskoristimo, a neki novi, stručniji ljudi sada treba da nastave tamo gde smo mi stali. Lično smatram da će železara u Smederevu uvek da radi, bez obzira na to čija je i da ovo može da bude dobro rešenje – kazao je Tasić.

Ivan Sovtić, diplomirani elektroinženjer smera energetika, profesor u Tehničkoj školi, ujedno član Borda za energetiku za zapadni Balkan, koji je radio za Ministarstvo energetike, a takođe i odbornik u Skupštini Grada Smedereva, smatra da ovaj „rearhiviran“ projekat traži mnoge odgovore.

Ja neću vagati da li je to najbolje moguće rešenje za daljinsko grejanje grada, neću davati takav sud, pokušaću da snagom argumentacije vidimo dobre i loše strane. Projekat je star 35-40 godina. Za neupućene, suštinska ideja je da se grad greje toplotnom energijom iz železare. Ono što je problematično jeste što nemamo apsolutno nikakvu strategiju komunalne energetike. Čitavu deceniju izgubismo na neke neosnovane priče kako će grad da supstituiše sadašnji način grejanja koji je potpuno neprihvatljiv sa ekološkog i drugog standarda. Znate da se Smederevo mahom greje na mazut. Bilo je par ideja kako da se izvrši zamena. U celoj ovoj priči je problematično što grad nikada nije ozbiljno pristupio tome. Nikada nije formiran nijedan Savet, organ sa stručnim ljudima iz te oblasti, da se kaže imamo taj i taj plan, pa da se komparativnom analizom dođe do najboljeg zaključka. Prošle su decenije, a mi i dalje nemamo valjanu strategiju. Projekat je svakako rearhiviran, opravdanost ili neopravdanost ćemo videti u nastavku – rekao je Sovtić. Pošto je reč o projektu koji zahteva enormna sredstva, to znači i da moramo da budemo spremni i oprezni, da se ne ulazi olako u nešto čiju budućnost ne možemo u potpunosti da predvidimo, dodao je on. Prve procene ukazuju na to da će najmanje biti potrebno 32 miliona evra i ta suma zahteva da se svi ekonomski pokazatelji uzmu u obzir, a sticajem okolnosti i oni geopolitički.  

Postoji bojazan u tome da se vezujemo za jednu privatnu kompaniju. Šta kažu egzaktni podaci o toj kompaniji? Železara Smederevo, 2024. i 2025. godine, kada posmatrate energetski bilans Srbije, radi sa neto gubitkom između 140 i 150 miliona evra. Imala je neto dobitak za vreme korone samo jedne godine, svih ostalih ima gubitak. To je prvi ekonomski parametar. Drugi – od 1. januara 2026. uvedena je nova poreska politika prema zemljama trećeg sveta, smanjene su kvote za uvoz čelika za 47%, sa 30 na 18,5 miliona tona. Treća stvar – od 1. juna uvedena je CBAM taksa na ugljen-dioksid. Ako to prekoračite, od EU dobijate carinu povećanu sa 25 na 50%. Kad sve to uzmete u obzir, izvoz je neko kaže prepolovljen, a 80% svoje robe ova železara inače izvozi u EU. Za mene su parametri relevantna stvar. Takođe, ovaj toplovod je projekat pravljen na bazi proizvodnje od 1,65 miliona tona, a poslednje godine je proizvodnja bila 1,4 miliona tona – dodaje Sovtić.

Saša Jovanović, inače zaposlen u TE-KO Kostolac, bio je među onima koji su 1997. pokrenuli najveći takav sistem za grejanje u Srbiji, toplovod Kostolac-Požarevac. Prema njegovom mišljenju, u ovaj projekat se donosioci odluka upuštaju bez prethodno celokupno razmotrene situacije i pitanja da li je uopšte izvodljiv sa tehničke strane.

To se tako ne radi. Kad smo mi počeli, sve je u odnosu na proračune skočilo za 100% jer su i sve privatne kuće htele da se priključe. Trenutno, toplifikacija u Smederevu pokriva samo nužne zgrade, a mnoge od njih nisu ni priključene. Ako radimo tehnički projekat, mora da se obuhvati celokupan konzum grada Smedereva, inače priča pada u vodu. Ovde trenutno radi 11 kotlarnica na mazut. Neko je spomenuo da im je instalisana snaga 68 megavata, odmah računajte da će u ovom slučaju biti potrebno bar 200 megavata. Pa svi hoće da se priključe. Leštar, Kovačićevo, ostala naselja, hoćemo li da ih ostavimo bez grejanja? Sigurno nećemo, ne verujem da bi to bila ideja. Ekološka je stvar da se uradi centralizovano grejanje, znamo da se Smederevo zimi ne vidi od smoga, ali ja, kao energetičar mislim da je ovo tehnički neizvodljivo jer je jedan metalurški objekat krajnje nepouzdan za ovakvu namenu. Dakle, jedno je sporno pitanje tehnička izvodljivost, drugo pouzdanost, a treće ekonomska opravdanost – poručio je Jovanović.

U nastavku je bilo reči o tome da je, ako se već radi PDR od železare do gradskog jezgra, odnosno Karađorđeve ulice dužine 13,5 kilometara, neprihvatljivo, nerazumno i diskriminatorski da oni koji žive u Ralji, Radincu i Vranovu, na čijoj teritoriji se železara i nalazi, nemaju koristi od tog toplovoda. Saša Filipović, tehničar mašinske energetike i profesor u Tehničkoj školi, kazao je da je prvi projekat zapravo išao od Radinca ka Saraorcima, ali da nije prošao zbog nekih suludih političkih priča. U železaru sada idem da vodim učenike, tamo i dalje nema grejanja iako se zna da kada je hladno radnici imaju manji učinak. Imaju kalorifere, ali ne rade grejanje. Podsećam i da voda koja služi za hlađenje, ne sme da izađe iz železare bez izmenjivača, da bi nam dozvolili da to imamo – rekao je on.

Potom se debata nastavila na osnovu pretpostavki kako bi takav način grejanja realno mogao da funkcioniše, uz podsećanje da „nema besplatnog grejanja“, da je reč o veoma složenom sistemu koji zahteva plan B za svaku eventualnu teškoću ili problem koji može da iskrsne tokom grejne sezone, kao i da bi dodatne podstanice na gas, sa tehničkog aspekta mogle da budu deo rešenja.  Detalje koji su trenutno poznati u vezi sa planiranim sistemom i spiskom objekata predviđenih za priključivanje možete pronaći u tekstu na linku ispod:

Toplifikacija preko železare – u toku javni rani uvid u elaborat za izradu PDR-a

Usvojen PDR za izgradnju toplifikacione mreže od železare do centra grada

Toplifikacija preko železare: Stara ideja ponovo aktuelna