Ove srede je u Koncertnoj dvorani Centra za kulturu predstavljena prva knjiga profesora sociologije u Muzičkoj školi „Kosta Manojlović”, slikara, a sada i pisca Nenada Stevanovića. Knjigu smo prvo predstavili na našem portalu, a sada su posetioci ovog događaja imali priliku i uživo da razgovaraju sa autorom.
U knjizi govori o svom životu, sećanjima i događajima iz mladosti koje je podelio u dve etape – detinjstvo, punoletstvo i mladićko doba od odlaska u vojsku (1989) sve do 2000. godine.
U razgovoru koji je Marko Cvetković, urednik naučno-obrazovnog programa Centra za kulturu Smederevo, vodio sa autorom Stevanovićem provlače se teme sećanja, osećanja tokom odrastanja, značaja da sećanja ne odu u zaborav i način izražavanja tih sećanja.
Pitanje je usmereno na neke moje unutrašnje motive i na to šta je opservacija knjige. Knjiga sigurno nije mogla da ima karakter nekog pripovedačkog romana kako sam ja u početku zamišljao da pišem, a da pritom ne pišem memoarsku prozu. I da počnemo s tom prozom od nekog mog rnajranijeg sećanja. Vraćajući se u retrospektivi i introspekciji ka tome šta bi trebalo da bude početak ovog mog sećanja zapravo ja sam tu našao momente gde mogu da se opustim u proznu deskripciju. Sve ostalo je bila neka želja za istinitom faktografijom, najviše iz razloga što danas imamo portretisanje svega i svačega. Centar interesovanja, fascinacija umetnika često jeste objekat, a ne sama vizura doživljaja iz perspektive čitaoca odnosno umetnika i to mene odbija od konzumentske kulture danas. – deo je odgovora Nenada Stefanovića na pitanje šta ga je inspirisalo da napiše knjigu memoarske proze.
